Прошло је 77 година од рације која је започела у Шајкашкој области

Био је то један од најстрашнијих злочина против цивилног становништва Срба, Јевреја и Рома на овим просторима како по начину како је почињен, тако и по масовности.

У крвавом пиру мађарских фашиста, који је трајао скоро месец дана, у Бачкој је убијено више од 4.000 људи. Њихова беживотна тела гурнута су под лед Тисе и Дунава. 

Бачка памти своје невине жртве. Централно обележавање 77. годишњице рације ће бити одржана данас у Тителу. Тим поводом ће у Храму Успења Пресвете Богородице у 12 сати бити одржан парастос невиним жртвама рације у Бачкој, који ће служити епископ бачки Иринеј..Након тога у 12,30 на платоу испред храма, одржаће се помен којем ће, како је најављено, присуствовати представници Покрајинске владе и Скупштине Војводине, а обратиће се  председник Покрајинска владе Игор Мировић и председник општине Тител Драган Божић.        

И Чуруг чува сећање на своје жртве. У том селу са око 10.000 душа, данас ће бити служен парастос у Музеју жртава рације у 10 сати.  Злочин мађарских фашиста је и  отпочет у Чуругу на Туциндан 4. јануара и само за пет дана зверски је убијено око 1.300 Срба и Јевреја, међу којима и деце млађе од 15 година. Био је то само увод у крвави пир који је убрзо узео маха и у другим крајевима Бачке, у Новом Саду и другим местима и зваршио се у Бечеју 29. јануара.

Чуружани су убијени у некадашњем Топаловом магацину у центру села. На Туциндан 1942. године у тај простор од свега 150 квадратних метара је одведено становништво на минус 30 степени где су мушкарци, жене и деца били заточени до Божића када је почела страшна егзекуција. Мађарска војска већ првог дана рације са врата и кроз прозор Топаловог магацина је митраљеским рафалима убила више од 400 људи, остали су побијени по својим кућама, а сви заједно су бачени под лед реке Тисе.

Некадашњи житни магацин је данас Музеј жртава рације. Преуређен је уз финансијску помоћ мађарске владе, али на зидовима је остављен траг митраљеза. У том Музеју се чувају и фотографије и имена невиних жртава, Меморијално друштво “Рација 1942” је годинама скупљало имена жртава и фотографије да се сачувају од заборава, али и за опомену будућим генерацијама да се такав злочин више никада не догоди.      

Ниједан злочин против човечанства нема оправдање, ни помиловање оних који су га починили, али да је и у том времену безумља и злочина било људи који су се држали части и речи сведочи пример председника тадашње мађарске владе грофа Пала Телекија. Он се убио јер је Мађарска под комендом регента Миклоша Хортија склопила пакт са Хитлером и тиме је погазила документ о вечном пријатељству с Југославијом. Исто тако Ендре Бајчи Жилински, посланик мађарског парламента је 19. јануара 1942. јавно говорио о стравичном злочину који су мађарске трупе починиле у Бачкој и затражио најстрожију казну за оне који су били одговорни за тај крвави пир.

За појединце је казна стигла тек после завршетка Другог светског рата. Тако су пуковник мађарске жандармерије Ласно Деак, који је руководио злочином у Чуругу, и војни генерал Ференц Sombathеlji Цајднер, који је руководио целокупном рацијом у Бачкој, испоручени после рата југословенским властима и они су после суђења у Новом Саду погубљени у Чуругу.

Е. Марјанов