Култура конфликта преселила се на Интернет
НОВИ САД: Велика брзина којом се развијају инфромационо-комункационе технологије и њихова примена, по свему судећи чине да свест о њиховој природи, могућностима, али и манама и опасностима, неминовно каска за оним што је интензивна и високофреквентна пракса корисника интернета и свега што он са собом носи, укључујући и друштвене мреже.
За сада је извесно да су друштвене мреже глобални феномен, што илуструје један од новијих података према којем Фејсбук има 2,2 милијарде корисника. Једно од истраживања, спроведено у мају ове године, показало је да корисници Фејсбука чине преко 90 одсто од укупне онлајн популације у Србији.
Шта се испод површине тих података налази и где смо ми у тој причи, разговарали смо с Александром Томашевићем, асисетентом на Одсеку за социологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
У односу на развијени свет у закашњењу смо у коришћењу информационо комуникационих технологија, па и када је реч употреби друштвених мрежа, каже Томашевић.
Када смо и ухватили корак, додаје, то је било експлозивно: кренуо је нагло да се повећава број њихових корисника и у Србији.
Међутим, што још увек може бити и добра ствар, комерцијални и политички субјекти још увек не користе друштвене мреже онако како се користе на Западу. Можда је сфера политике најбољи пример да и даље постоји свест политичара по којој се наши мобилни телефони и екрани рачунара заправо третирају као билборди - оно што се ставља на уличне билборде иде и на екране, а то не производи ефекат. С друге стране, друштвене мреже отварају простор да садржаји које креирају корисници уђу у комуникацију, у којој смо упућени једни на друге. Мислим, да се сви проблеми које смо наследили као друштво, преламају и на друштвеним мрежама, а култура конфликата и поларизације прелила се и на интернет, и то је обележје друштва у којем се налазимо. То је постконфликтно друштво и на друштвеним мрежама видљив је ехо тог конфликта.
Да не будемо скроз песимисти, јесте се отворила нека платформа за дијалог и за неку врсту размене искустава. Тако можемо ближе да упознамо и неке људе с оне стране, за које су нас годинама убеђивали да су много другачији од нас. Постоји ту неко зближавање, али опет, не смемо да потцењујмо потенцијале лошег понашања које се шири на друштвеним мрежама.
Говорећи о разлици између онлајан и офлајн медија, наш саговорник каже да су сличности веће него што нам се на први поглед чини. Ако погледамо старије медије, као што су штампа и телевизија, увидећемо да смо и посредством њих примали велики број информација.
Разлика је у томе што се дисеминација информација одигравала у кругу пријатеља и познаника. Дакле, нешто прочитате поделите с особама из вашег окружења и о томе размишљате, критички се преиспитујете, наговарате једни друге да прихватите неку страну у суочавању аргумента. Ту постоји подстицај медија усмерен ка неким друштвеним круговима којима је довољно стало до тога да о некој теми причају, каже Томашевић.
С друге стране, додаје, интернет, односно, друштвене мреже имају форму “мехура”, где немамо такав ток информација, па је питање да ли ћемо довољно запамтити од свега што смо видели, као и где смо то видели и шта је његова суштина.
Питање је и да ли нешто оставило довољно јак утисак на нас да бисмо, рецимо, два дана касније, с најбољим пријатељем повели о томе разговор. Имамо проблем загађења инфрмацијама, јер већину ни не стигнемо да запамтимо и процесуирамо. То су пре краткотрајни емоционални набоји, који већ сутра губе вредност и, како се каже, нису вредни разговора, каже Томашевић.
У односу на друштвене мреже морамо, бар свако за себе, да видимо шта су нам циљеви и шта нам је при њиховој употреби битно. Требало би да се запитатамо да ли су нам друштвене мреже потребне за професионални развој. Ако јесу, шта добијамо од друштвених мрежа, да ли су то неки контакти, понуде за нова запослења, за стручна усавршавања... Уколико јесу, хајде да се на то и фокусирамо, каже Томашевић.
Међутим, тешко да ћете то урадити када имате платформу на којој су и вести из ваше струке, и вести од ваших пријатеља, вести из политике, спорта, веременска прогноза... и све је то физички смештено на врло малом простору и с учесталим променама. У начину наше употребе друштвених мрежа увек наглашавам важност нашег образовања, али хајде да видимо и како интернет и друштвене мреже даље користимо као алатке за индивидуални и професионални развој, поручује Томашевић.
В. Црњански
