ИВАНА ШПАНОВИЋ Увек тежим највишим циљевима
„Дневников” жири при избору за најбољег спортисту АП Војводина у 2018. години није имао дилему: једна од најбољих спортисткиња Србије, Европе и света, скакачица удаљ Ивана Шпановић заслужила је ласкаво признање.
Ова 28-годишња рођена Зрењанинка, сада чланица Атлетског клуба Војводина из Новог Сада, постала је првакиња света у дворани и златна на Медитеранским играма, а само ју је несрећан сплет околности (повреда Ахилове тетиве) омео да на Европском првенству у Берлину на отвореном заокружи годину потпуним тријумфом. Ипак, и овако је своје име уписала на листу спортских бесмртника, коју већ 62 године исписује наш лист.
- Годину је обележило то што сам постала светска првакиња у дворани. Не треба, међутим, заборавити ни то што сам, после онога што се догодило на ЕП у Берлину, направила себи много мању штету од онога каква је она реално могла да буде.
После најбољег оствареног резултата у квалификацијама, била сам изричита у жељи да наставим да се такмичим и наступим у финалу, али је срећа то што уз себе имам тим људи који не дозвољавају да одлуке доносим импулсивно. Имали смо два дана да о свему добро размислимо и глас разума је превладао - нисам наступила у борби за медаље. Имала сам потом два месеца принудне паузе, што је било много боље од оног што је могло да ми се догоди – каже Ивана за наш лист..
Припреме за нову сезону су већ почеле и недавно сте се вратили с њиховог првог дела?
- Повреда је већ отишла у заборав и увелико сам почела да се спремам за наступе у 2019. години. Не осећам никакве последице, здрава сам и то ми је тренутно најбитније, а већ за месец дана очекују ме и прва такмичења. Недавно смо 10 дана били у Дохи, где ће се одржати Светско првенство на отвореном, како бисмо се упознали са стадионом и климатским условима који тамо владају. Задовољни смо оним што смо видели, посебно због тога што смо желели да проценимо да ли ћемо у Дохи одрадити завршне припреме пред само такмичење.
Поносна на АК Војводина
На вашим профилима на друштвеним мрежама изразили сте жаљење што и АК Војводина није проглашен за најбољи и најуспешнији спортски колектив у 2018. години?
- Да, криво ми је због тога – потврдила је Шпановићева. - У сваком случају, поносна сам на начин на који Војводина функционише, живи и како се у клубу ради. Имамо велики број малишана и рачунамо да ће, с обзиром како се ради, тренери к створити неке нове шампионе у блиској будућности.
Навикли сте поклонике спорта да су вам увек амбиције највише, а у сезони која следи чекају вас дворанско ЕП и шампионат планете у Дохи?
- Планове и амбиције не мењам, тако да они остају исти и увек стремим ка врхунским резултатима и остварењима. Посебно после оног што ми се догодило у Берлину, јер сада још више желим да максимално спремна дочекам СП и остварим оно што желим.
Крај године увек је резервисан за награде за учињено током сезоне. “Дневникова” награда, по нама, нашла се у правим рукама, како је ви доживљавате?
- Није лако бити најбољи у својој дисциплини, ни у свом спорту, а када се нађете међу укупно најбољима, то сигурно импонује. “Дневникова” награда иза себе има велику традицију, што јој даје посебан значај, и част је наћи се на листи имена оних спортиста који су дефинитивно обележили историју српског спорта.
Чему више тежите: резултатима, односно рекордима, или наградама које све то прате?
- То је ствар неке личне процене и сатисфакције, односно тренутка и инспирације када увиђам да ли сам при остварењу неког домета имала још места за напредак. У крајњој линији, у свему томе проналазим и мотив да се докажем самој себи. Остало ми је још пар година за остваривање резултата којима тежим и сигурна сам, буде ли све онако како планирам, да они неће изостати - нагласила је Ивана Шпановић.
А. Предојевић
