Обрачуни криминалних група однели тридесетак живота

Утисак је да у подземљу, на неки начин, влада нервоза. Бруталне ликвидације указују на то да у подземљу, на неки начин, влада нервоза, кажу познаваоци прилика. Нема више преговора, нема приче, одмах се потеже оружје, јер је фитиљ је, како би рекли, све краћи. Поред ликвидација мотивисаних борбом за превласт на тржишту, врло битан повод за убиства те врсте је освета.

Протеклих неколико година домаћи и регионални медији пишу и о крвној освети између припадника група окупљених око породица Бојовић, односно Шарановић. О рату „шкаљарског” и „кавачког клана” и сукобу између породица Бојовић и Шарановић медији свакодневно извештавају. Њихов сукоб почео је 2009. године, а од 2014. године рат између некада јединственог которског криминалног клана, који се поделио на „шкаљаре” и „каваче”. Главни разлози бруталних обрачуна кланова, у којима најчешће користе аутоматско ватрено оружје и експлозивне направе јесу борба за тржиште и издаја у послу.

Једна од жртава завађена два клана, чије убиство је, на неки начин, обележило 2018. годину јесте убиство познатог београдског адвоката Драгослава Мише Огњановића (57). Он је убијен испред зграде у којој је живео на Новом Београду, убица ни налогодавци нису пронађени, а једино што је сигурно јесте да је злочин извршио професионалац.

Ликвидације почеле деведесетих

– Деведесетих година прошлог века, у време санкција, ратова, бујања криминала свих врста, српска мафија је ојачала кријумчарећи гориво, цигарете, дрогу – рекао је раније за „Дневник” добар познавалац прилика у српском подземљу Марко Лопушина. – Домаће тржиште убрзо је постало тесно за све групе па су почела међусобна убијања. Говорили су да је „бара” мала а „крокодила” много па су почела убиства. То је у акцији „Сабља” 2003. године сасечено јер је већина припадника тих група завршила иза решетака, а разбијена је и њихова нарко-мрежа . Међутим, то затишје је кратко трајало и обрачину су настављени.

Медији спекулишу да је Огњановић једна у низу жртава обрачуна зараћених породица Бојовић и Шарановић. Наиме, он је заступао Луку Бојовића, који је био у рату с покојном браћом Браниславом и Слободаном Шарановићем. Сукоб две породице почео је 2009, када је нестао син Шарановићевог кума Данила Радоњића. Наводно је последњи пут виђен у друштву сада покојног Луке Ђуровића, Бојовићевог сарадника.

У потрагу за несталим кумчетом укључио се Бранислав Шарановић, који је у октобру 2009. убијен на Дедињу. Тада се његов брат заклео да ће га осветити, што је и учинио у априлу 2013, када је у Београду ликвидиран Лукин брат Никола.

Четири године касније у Будви ликвидиран је и Слободан Шарановић који је, наводно, после убиства брата направио списак људи блиских Бојовићу које треба ликвидирати. Према писању медија на том списку се налазио и Огњановић. Шарановићу је, наводно, сметало што је Огњановић успео да Бојовића ослободи свих оптужби.

Према другој верзији Огњановић, као адвокат Бојовића, који је је наводно близак “шкаљарском клану”, нашао се на мети супротстављеног “кавачког клана”.

Такође, постоји верзија по којој су “кавчани” убиством адвоката желели да пошаљу поруку “шкаљарцима” да су јачи и да не опраштају жртве својих припадника. Спекулише се да један део криминалне организације жели да преузме Бојовићу вођство, а да се Огњановић нашао на нишану јер му био близак и одан.

Није искључена могућност и да је циљ елиминисање “земунског клана” и уништење Луке Бојовића, али и могућност да је београдског адвоката убио неки клијент незадовољан пресудом или одбраном пред судом. Говорило се и да је у убиство Огњановића умешан неки трећи клан.

Полиција и даље трага за особом која је у среду у центру Футога, у Улици цара Лазара, убила Београђанина Ђорђа Зафировића Зафира који је ликвидиран у “голфу 6”. Он се, незванично, повезује с убиство Радета Ракоњца 2.. априла 2014. Ракоњац је, иначе, био Арканов телохранитељ али и пријатељ Луке Бојовића.

Колико су у праву, вероватно ће утврдити истрага, али остаје и чињеница да за протекле четири и по године, колико је прошло од ликвидације Ракоњца, Зафировић никада није званично ни привођен нити саслушаван око овог убиства, мада се негде могло прочитати да је био на мети Ракоњчевих односно пријатеља Луке Бојовића.

Почетком децембра, у Београду, хицима из “хеклера” убијен је Владимир Поповић, Влада Поп. И он је важио за човека блиског Луки Бојовићу, а самим тим и припадницима црногорског „шкаљарског клана”.  Мотив ликвидације крије се у пословима који је радио, од шверца наркотика, преко послова око обезбеђења клубова до превласти над београдским коцкарницама.

Владимир Поповић је у жижу јавности доспео након хапшења у казину “Хавана” на Славији заједно са жандармом Војиславом Костићем и Далибором Ђурићем, због изнуде и пребијања Београђанина који је одбио да прихвати измишљени дуг од 110.000 евра према њима. Суђење за овај случај је у току, а окривљене је бранио адвокат који је ликвидиран у јулу ове године Миша Огњановић.

Подсетимо, раније ове године убијени су и Драгослав Милорадовић на Карабурми и Синиша Милић Боске у језивој експлозији на Аутокоманди, а обојица су се сматрали блиским сарадницима Луке Бојовића и Филипа Кораћа.

Ова година почела је и завршила се - обрачунима у подземљу. Подсетимо, већ на самом почетку 2018. у Београду је убијен Даворин Балтић, а при самом крају овог месеца у експлозији поднметнутој под аутомобил, у Земуну је ликвидиран Ненад Благојевић, који има позамашан полицијски досије.   

Д. Николић

М. Бозокин