Скореновац драгуљ сеоског туризма у Ковину

Сеоски туризам је допринео да се Скореновац прочује и изађе из анониомности. Село није старо, јер су овде пре 130 година, преци данашњих житеља насељени из Буковине.

Гости из Мађарске су међу најбројнијим, јер се за њих организују „Звездане туре”. Они остају обично четири-пет дана, па сваки дан после доручка крећу у обиласке места за која су заинтересовани, од Вршца, Смедерева, Београда, Новог Сада и других, а враћају се на вечеру и спавање код домаћина из Скореновца.

По последњем попису Скореновац је имао око 2.000 житеља, али се број последњих година осипа, због одласка у иностранство. Мештани Скореновца највише живи од пољопривреде, пре чему је одскочило неколико фармера који се баве млечним говедарством, али сва срећа да су Ерне Дани и његова породица са групом мештана покренули замајац сеоског туризма.

Ресторан „Дани” који ова породица држи у центру места, још неколико угоститељских локала, етно кућа, сувенирница и отварање туристичког информационог пункта Удружења домаћина за развој сеоског туризма, главне су тачке понуде у Скореновцу. Са свим благодетима које пружа ово питомо јужнобанатско село носиоци туристичке понуде у Скореновцу су допринели бољитку, јер кроз село годишње прође више од 5.000 туриста.

Многи од њих у Скореновцу само застану, али и користе услуге смештаја у домаћој радиности које пружа десетак домаћинстава. Долазе туристи из наше земље, али су знатно бројнији гости из Мађарске и других европских земаља, али и из далеке Аустралије и Америке, па се годишње у просеку оствари око 6.000 ноћења, што није занемарљиво. 

Велики број гостију из иностранства је у транзиту, застане на једну ноћ и настављају даље, што им је згодно јер је Скореновац успут на пропутовању приликом одласка на годишњи одмор на море. Веома често свраћају због предаха бициклисти који возе познатом дунавском бициклистичком рутом од Шварцвалда до Црног мора.

Од манифестација најпосећенији су „Дани мађарске кухиње”, другог викенда у октобру. Манифестација је посвећена гастрономији и неговању обичаја, а на њој се поред бројних посетилаца окупљају и мештани из дијаспоре. Сви они долазе у завичај из разних крајева наше земље и света, обиђу родбину, пријатеље и околне дестинације, а на повратку понесу нешто од рукотворина и производа домаће радиности. 

М. Митровић

Фото: М. Митровић

Пројекат „Ковин правовремено” реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.