Нафташи и "рудари" боље плаћени него софтвераши

Од 18 делатности чије просечне зараде обрађује РСЗ , у осам су плате веће од републичког просека, док су у десет ниже. Тако је било и месец дана раније, па без обзира што је октобарска нето плата већа од септембарске, однос зарада по делатностима није се променио.

У четири области у октобру бележе се нето плате веће од 100.000 динара.  Док су се у септембру традиционално високим месечним примањима већим од 100.000 динара придружили запослени у производњи дуванских производа, у октобру су њихове зараде пале испод тог износа, али су међу “ великом четворком” запослени у експолатацији сирове нафте и природног гаса. Запослени у ваздушном саобраћају већ месецима имају највеће нето зараде у Србији и тако је било и октобру, њихова просечна нето зарада износила је 136.830 динара. Иза њих су услужне делатности у рударству са месечном платом од 116.877, затим запослени у експолатацији сирове нафте и природног гаса са 116.809, док су на четвртом месту запослени у рачунарском програмирању и консултативним делатностима.

Уколико се групно посматрају делатности за које РСЗ објављује податке највећу просечну нето зараду бележе запослени у финансијским делатностима и делатностима осигурања– 88.887, затим они у информисању и комуникацијама– 82.724, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром– 82.219, рударству– 78.315 динара. Више од просечне републичке нето зараде за октобар имали су и запослени у пословању некретнинама– 50.762, у делатностима стручне, научне , инвестиционе и техничке области– 62.236, у државној управи и обавезном социјалном осигурању– 58.251 и образовању– 51.965 динара .

У свим другим делатностима, односно у 10, забележена је нето просечна октобарска плата мања од републичког просека. Најниже просечне плате имали су запослени у услугама смештаја и исхране– 31.955 динара. Они су заправо зарађивали 17.946 динара мање од републичког просека. Одмах иза њих су запослени у осталим услужним делатностима са нето месечном октобарском платом од 38.918 динара. Просечна плата у уметности, забави и рекреацији била је 41.759, трговини на велико и мало и поправци моторних возила– 42.218, пољопривреди, шумарству и рибарству– 44.000, административним и помоћним услужним делатностима – 44.034,  грађевинарству- 44.070, снабдевању водом и управљању отпадним водама– 44.220, прерађивачкој индустрији 45.437, саобраћају и складиштењу 45.975, здравству и социјалној заштити– 49.176 динара.

Разлика 104.875 динара

У октобру је, према подацима РСЗ, разлика између највише и најниже нето зараде запослених износила 104.875 динара, што је више од две просечне нето плате. Толика је разлика између просечне плате запослених у ваздушном саобраћају и оних који раде у услугама смештаја и исхране. Месец дана раније, односно у септембру, разлика између највише и најниже нето плате била је 87.860 динара, што значи да су они са већим просечним платама у октобру имали још више новца, а они са мањим остали на истом или чак и са мање пара.

Просечна плата у прерађивачкој индустрији за октобар била је 45.437 динара, али у тој делатности су запослени у производњи дуванских производа са платом од 91.793, али и они који раде у преради дрвета и месечно су зарадили 31.583 динара. Ту су и запослени у производњи коже и предмета од коже са просечном зарадом од 33.245 динара.

Тек када се упореде нето зараде у свим делатностима схвати се значај исказивања медијалне нето зараде за октобар. Наиме, РСЗ је осим просечне нето октобарске зараде од 49.901 динар у свом саопштењу назначио да је медијална нето зарада за тај месец износила 39.278 динара, што значи да до тог износа плату остварило половина запослених. Другим речима, док су неки у свој yеp ставили скоро три просечне нето октобарске зараде, други су зарађивали знатно мање од просечне плате и њима је она и даље недостижна.

Љ. Малешевић