Naftaši i "rudari" bolje plaćeni nego softveraši

Od 18 delatnosti čije prosečne zarade obrađuje RSZ , u osam su plate veće od republičkog proseka, dok su u deset niže. Tako je bilo i mesec dana ranije, pa bez obzira što je oktobarska neto plata veća od septembarske, odnos zarada po delatnostima nije se promenio.

U četiri oblasti u oktobru beleže se neto plate veće od 100.000 dinara.  Dok su se u septembru tradicionalno visokim mesečnim primanjima većim od 100.000 dinara pridružili zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda, u oktobru su njihove zarade pale ispod tog iznosa, ali su među “ velikom četvorkom” zaposleni u ekspolataciji sirove nafte i prirodnog gasa. Zaposleni u vazdušnom saobraćaju već mesecima imaju najveće neto zarade u Srbiji i tako je bilo i oktobru, njihova prosečna neto zarada iznosila je 136.830 dinara. Iza njih su uslužne delatnosti u rudarstvu sa mesečnom platom od 116.877, zatim zaposleni u ekspolataciji sirove nafte i prirodnog gasa sa 116.809, dok su na četvrtom mestu zaposleni u računarskom programiranju i konsultativnim delatnostima.

Ukoliko se grupno posmatraju delatnosti za koje RSZ objavljuje podatke najveću prosečnu neto zaradu beleže zaposleni u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja– 88.887, zatim oni u informisanju i komunikacijama– 82.724, snabdevanju električnom energijom, gasom i parom– 82.219, rudarstvu– 78.315 dinara. Više od prosečne republičke neto zarade za oktobar imali su i zaposleni u poslovanju nekretninama– 50.762, u delatnostima stručne, naučne , investicione i tehničke oblasti– 62.236, u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju– 58.251 i obrazovanju– 51.965 dinara .

U svim drugim delatnostima, odnosno u 10, zabeležena je neto prosečna oktobarska plata manja od republičkog proseka. Najniže prosečne plate imali su zaposleni u uslugama smeštaja i ishrane– 31.955 dinara. Oni su zapravo zarađivali 17.946 dinara manje od republičkog proseka. Odmah iza njih su zaposleni u ostalim uslužnim delatnostima sa neto mesečnom oktobarskom platom od 38.918 dinara. Prosečna plata u umetnosti, zabavi i rekreaciji bila je 41.759, trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila– 42.218, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu– 44.000, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima – 44.034,  građevinarstvu- 44.070, snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama– 44.220, prerađivačkoj industriji 45.437, saobraćaju i skladištenju 45.975, zdravstvu i socijalnoj zaštiti– 49.176 dinara.

Razlika 104.875 dinara

U oktobru je, prema podacima RSZ, razlika između najviše i najniže neto zarade zaposlenih iznosila 104.875 dinara, što je više od dve prosečne neto plate. Tolika je razlika između prosečne plate zaposlenih u vazdušnom saobraćaju i onih koji rade u uslugama smeštaja i ishrane. Mesec dana ranije, odnosno u septembru, razlika između najviše i najniže neto plate bila je 87.860 dinara, što znači da su oni sa većim prosečnim platama u oktobru imali još više novca, a oni sa manjim ostali na istom ili čak i sa manje para.

Prosečna plata u prerađivačkoj industriji za oktobar bila je 45.437 dinara, ali u toj delatnosti su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda sa platom od 91.793, ali i oni koji rade u preradi drveta i mesečno su zaradili 31.583 dinara. Tu su i zaposleni u proizvodnji kože i predmeta od kože sa prosečnom zaradom od 33.245 dinara.

Tek kada se uporede neto zarade u svim delatnostima shvati se značaj iskazivanja medijalne neto zarade za oktobar. Naime, RSZ je osim prosečne neto oktobarske zarade od 49.901 dinar u svom saopštenju naznačio da je medijalna neto zarada za taj mesec iznosila 39.278 dinara, što znači da do tog iznosa platu ostvarilo polovina zaposlenih. Drugim rečima, dok su neki u svoj yep stavili skoro tri prosečne neto oktobarske zarade, drugi su zarađivali znatno manje od prosečne plate i njima je ona i dalje nedostižna.

LJ. Malešević