Петронијевић: Србији не прети поновно увођење виза
БЕОГРАД: Србији не прети поновно увођење визног режима са Европском унијом, сматра извршни директор Групе 484 која се бави миграцијама Владимир Петронијевић.
Он тако коментарише последњи извештај Европске комисије у којем се Србија опомиње да усклади политику виза са Европском унијом и позива да побољша мере решавања илегалне миграције.Петронијевић истиче да би највећа санкција која се Србији може десити, уколико не испуни захтеве Брисела, привремена суспензија безвизног режима, коју Европска комисија може применити према свакој од земаља.
"Али не треба да заборавимо да такве одлуке имају и своју специфичну политичку тежину. Моје је мишљење да Србији не прети ситуација увођења визног режима од стране Брисела", истиче Петронијевић.
Објашњава да извештај који се односи на примену споразума са ЕУ о укидању виза прати да ли се преко територије Србије повећава број ирегуларних миграната, те додаје да је чињеница да је Србија имала безвизни режим са Ираном била окидач додатног притиска или захтева да Београд реши ту ситуацију.
Каже да су држављани Ирана безвизни режим са Србијом користили за подношење захтава за азил у Србији, али и у земљама ЕУ, због чега је ЕК реаговала и позвала Србију да свој режим приближи визном режиму уније.
Он објашњава да визни режим представља инструмент спољне политике једне земље и да се Србија у процесу придруживања Европској унији кроз усаглашавање своје спољне политике приближава и визном режиму ЕУ.
"Сасвим је извесно, будући да је то техничко правни процес, да ће у моменту ступања у ЕУ Србија апсолутно морати да усагласи свој визни режим са режимом земаља чланица ЕУ, односно шенгенског простора", каже Петронијевић и додаје да то подразумева и Русију.
Европска комисија је у извештају о испуњавању захтева за визну либерализацију навела да земље Западног Балкана и Источног партнерства морају да уложе додатне напоре како би решиле илегалну миграцију и биле ефикасније у борби против организованог криминала и корупције.
Годишњи извештај се односи на државе Западног Балкана - Србију, Црну Гору, БИХ, Македонију, Албанију, као и земље Источног партнерства - Грузију, Молдавију и Украјину.