ОШ „Ђура Јакшић” у Каћу похађа око 1.000 ђака: Захваљујући Граду бољи услови за рад и учење

У Каћу је то решено тако да ОШ “Ђура Јакшић” се састоји из три целине од укупно око 5.000 квадратних метара и то: од централног објекта, старе школе и “Крајишника”. Како је за наш лист рекла помоћница директора ОШ “Ђура Јакшић” Сања Николић, у односу на податке из 1960. године до данас, примећена је стагнација у годишњем броју уписане деце, а данас имамо око 1.000 ђака.

„Број ђака варира у току школске године, јер се нека деца одсељавају, друга досељавају, а њих око 1.000 распоређени су у 40 одељења, што је у просеку по пет одељења по разреду“, рекла је Сања Николић.

„Имамо 91 запосленог, од тога је 65 наставника, три стручна сарадника (педагог, психолог и библиотекар), три административна радника (секретар, шеф рачуноводства и благајник) и 20 људи у помоћно-техничкој служби.“

Школа постоји већ 255 година. На почетку је централни школски објекат имао само један спрат, да би се 1960. године надоградио и други, добивши још 11 учионица. Потом је дограђено још једно крило, те је школа проширена са још шест учионица.

„Захваљујући донацијама Покрајинског секретаријата за образовање и енергетику, на основу конкурса, добили смо ЛЕД расвету и ПВЦ столарију, што је постављено у централном објекту“, каже наша саговорница.

„Током прошле и ове године, реновирана је и стара школа, урађена је комплетна адаптација, од темеља до крова, као и њено опремање. То је велика инвестиција коју нам је омогућила Градска управа за образовање.“

Та два објекта се налазе у центру Каћа, док се трећи, назван “Крајишник”, налази на почетку места и тамо наставу похађају само ученици првог и другог разреда који живе у том делу насеља, пошто до центра имају три километра. Тако се изашло у сусрет родитељима и деци који живе на периферији Каћа, како не би путовали.

„Што се тиче безбедности у школи, по мојој процени смо доста добри на том пољу, јер немамо толико изражено вршњачко насиље“, рекла је Сања Николић.

„Имали смо неколико случајева електронског насиља које се одвијало ван наставе, али смо сви, у сарадњи са директорком школе Верицом Летић, на време регисторовали појаву и спречили даље ширење. Примећујем да је наша школа једна од безбеднијих у региону, пре свега захваљујући стручним сарадницима, педагогу и психологу, као и одељенским старешинама. Почели смо да спроводимо и друштвено-користан рад као врста казнене мере.“

У ишчекивању продуженог боравка

У каћкој осмолетки чекају одобрење од Министарства просвете за увођење продуженог боравка.  

„Очекујемо да ће се тада и број ученика повећати, јер се родитељи одлучују за школе у граду управо из тог разлога што немају децу где да оставе после наставе“, рекла је Сања Николић.

„Такође, Спортска хала „Југовић” је сада припала школи, али пошто је изграђена 1975. године није баш безбедна. Неопходно ју је адаптирати, како би имали одговарајући и безбедан простор за рад.“

Према Сањиним речима, деца су доста укључена у разне активности, пре свега спортске, те се тако ослободе негативне енергије, науче лепо да се друже, али и шта су то фер-плеј односи, што пуно доприноси одржавању мира у оквиру школе. Осим спортских, похађају и друге секције попут драмске, рецитаторске, литерарне, репортерске, моделарске, информатичке и слично. У хору пева 90-оро деце, док има и оних који се више одлучују за неке друге активности попут шаха, цртања, сликања, вајања и слично. 

„Прошле године смо имали активност кроз коју су ученици помагали својим другарима да савладају одређене предмете што се показало као позитиван потез који је донео добре резултате“, рекла је Сања Николић.

„Из два предмета су ученици по резултатима на самом врху, а то су српски и физичко. Сваке године освајају прва или друга места на свим нивоима такмичења. Осим њих, запажени су резултати и из хемије, географије и историје, те је Каћка школа једна од успешнијих у региону.“

Шест ученика је у инклузији, добро су се уклопила у средину, другари су их супер прихватили, а и родитељи су задовољни, те деца сваким даном напредују. Такође, Сања је похвалила и одличну сарадњу са ШОСО “Милан Петровић”, јер њихови наставници долазе једном седмично и прате њихов рад, док ни помоћ логопеда и дефектолога не мањка. Једно дете има и личног пратиоца.

Како је рекла наша саговорница, још увек нису уведени електронски дневници, али су уведени у програм. Највероватније ће се од следеће школске године и они увести, а за ту прилику су се два координатора већ обучавала, а ускоро ће и остали наставници у тај процес.   

И. Миклоши

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.