Фејсбук масовно дозвољавао приступ подацима корисника

Према подацима листа на стотинама документованих страница, Фејсбук је имао посебне договоре с одређеним компанијама.



Фејсбук је непрестано растао, добијао на броју корисника и све више зарађивао на рекламама. Партнерске компаније су добиле карактеристике које су их чиниле атрактивнијима, а корисници најпознатије друштвене мреже повезивали су се с пријатељима преко разних сајтова и уређаја. 



Ова друштвена мрежа је на тај начин стекла невероватан монопол над личним подацима готово 2,2 милијарде људи, а управљање њима није било транспарентно. 



Фејсбук је сарађивао са другим компанијама, било да се ради о оним које су имале сајтове, апликације или претраживаче, а у тој сарадњи су сви добили нешто.



Мајкрософтовом претраживачу Бинг допустио је да без одобрења својих корисника добије увид у све пријатеље које тај корисник има на познатој друштвеној мрежи. И Нетфлкс и Спотифај могли су да читају поруке корисника. Амазон је добио дозволу Фејсбука да долази до података о корисницима, конкретно до имена и презимена и информација о томе како да их контактира и то преко њихових пријатеља. Yahoo је могао да гледа објаве пријатеља корисника чак и овог лета, упркос њиховим изјавама у јавности, да су с тим престали почетком године. 



За Фејсбук се од марта везује низ скандала с приватним подацима корисника, када је откривено да је консултанска компанија Кембриџ Аналитика искористила податке о корисницима како би помогла у председничкој кампањи 2016. године Доналду Трампу. После признања о кршењу поверења корисника, Марк Закерберг је у априлу уверавао законодавце да корисници имају потпуну контролу над свим што деле на Фејсбуку.



Али документа и разговори са 50 бивших запослених у Фејсбуку и њихових корпоративних партнера доводе у питање и то да ли је Фејсбук избегао одредбе уговора који су склопили с америчком Федералном трговинском комисијом 2011. године, по којем им је било забрањено дељење податка корисника без њиховог изричитог пристанка. 



Документа описују како је преко 150 предузећа профитирало од пословања с Фејсбуком, укључујући једну која се бави онлајн продајом, као и сајт са забавним вестима али и компаније које се баве производњом аутомобила и медијском организацијом.



Најстарији посао који је Фејсбук склопио с једном од таквих компанија је из 2010. године, а сви су били активни 2017. године. Неки од њих су били активни и ове године. Извршни директори Фејсбука су признали да су прошле године имали грешке у поступању. 



Фејсбук никада није продавао податке својих корисника. Склапали су партнерства о подацима корисника од својих поцетака и ширили су базу податка о својим корисницима.



До 2013. године, је склопио толико таквих партнерстава да их запослени средњег нивоа нису могли ни пратити, пише Њујорк Тајмс позивајући се на разговоре с бившим запосленима.



Зато су програмирали алат који им је помагао да укључе или искључе посебан приступ партнерима. У исто време, тај алат је бележио тзв. "цапабилитиес", односно привилегије које су омогућавале партнерима да прикупљају податке. У неким случајевима партнерима није требала ни дозвола за то, преноси Б92.нет.



Једну опцију представили су 2008. године, а она постоји и данас. Бројним корисницима је била узнемирујуца јер су се питали каква сазнања Фејсбук има о њиховим контактима у стварном свету.



Амерички лист тако открива, како су Гизмодо и други медији писали о случајевима када је та опција корисницима предлагала да се спријатеље с људима који иду код истог лекара или са члановима породице с којима нису блиски, али је чак и особама које су злостављане, предлагала да се повежу са злостављачем. 



Фејсбук је користио попис контаката од својих партнерских компанија Амазона, Yahoo-a и Huawei-a да би добио бољи увид у везе меду људима те како би им предложио да се на њиховој платформи повежу са што више корисника. 



Њујорк Тајмс пише да су Сони, Мајкрософт, Амазон и други још и 2017. могли да доду до mail адреса корисника преко њихових Фејсбук пријатеља. 



Осим тога, Fеjsbukk је Spotifyu, Нетфликсу и канадској Ројал банци допустио да читају, пишу и бришу приватне поруке корисника. Спотифај је, могао месечно да види поруке преко 70 милиона корисника, а та апликација и даље нуди опцију дељења музике преко Фејсбук Месинџера.



Подаци популарне друштвене мреже показали су како је компанија имала договоре о дељењу података с више од 60 производача мобилних телефона, таблета и других уређаја. Фејсбук је тада омогућио Еплу да од свих корисника сакрије да њихови уређаји траже њихове податке. Еплови уређаји су тако могли да приступе контактима и календару иако је било искључено дељење било каквих података. 



Из Епла су поручили како нису били свесни да је Фејсбук дао такав приступ њиховим уређајима, да су сви прикупљени подаци остајали само на њиховим уредајима и да нису били дељени даље. 



Одговори о заштити података корисника траже се од Европе до САД ове године. Као резултат тога пале су акције Фејсбука, а група акционара је чак затражила да Закерберг напусти челну позицију. Љути корисници су, пак, покренули покрет под хештегом #DeleteFacebook, пренео је амерички лист.