Ловачко друштво „Ченеј” обележило 105 година

Друштво је основано 10. августа 1913. године, али не постоји ловац којем бар некад неко од старијих није испричао о времену када је лов био више од дружења. Пошто се главна ловна сезона одвија у периоду завршетка свих послова у пољу, највећим делом током зиме, времена за дружење некад је било напретек. Ченеј је и данас мирна средина, а забавних садржаја, поготово половином 20. столећа није било, те је веома занимљив и податак да су ловци организовали чак и позоришне представе и у њима учествовали. А склоност ка лову најчешће је нешто што се у породици преноси „с колена на колено”.

– Љубав према лову је, што се каже, наслеђена, јер је пушка увек била у кући – потврђује садашњи ветеран и почасни председник Ловачког друштва „Ченеј” Веселин Сланкаменац. – Деда је био ловац и, условно речено, протеран је из Новог Сада на Ченеј јер је продао краву и купио пушку. Ловом сам почео да се бавим одмалена, а први велики успех који памтим био је кад сам, као петогодишњак, кроз ловиште и салаше по земљи вукао стари немачки руксак у који су била спакована четири зеца, а требало је да их донесем кући. Кад сам наишао на канал, нисам знао како да и преко њега пренесем тај терет, па сам једног по једног избацио. Деда је тада сигурно добио грдњу од старих ловаца, али ја сам, свеједно, стекао право да с њима идем у целодневни лов.

Ловачко друштво „Ченеј“ тренутно има 67 чланова. Просечна старост чланства је више од 60 година, али има и врло младих. Ловиште се простире на око 6.000 хектара, мада настанак нових салаша доноси промене. С друге стране, напуштени салаши ловцима служе као зоне за прављење тзв. полигона за излов фазанске дивљачи јер се она ту може прехранити и, како Сланкаменац каже, могуће ју је вештачки производити. Ловачко друштво „Ченеј” је, уз помоћ бенефиција које им омогућава уплата накнаде за дивљач коју држава враћа у ловиште, направило својеврсно прихватилиште чији је капацитет 1.000 фазанских пилића. То умногоме побољшава стање у ловишту. Осим фазана, на Ченеју је, као и у већини ловишта у нашој земљи, атрактиван лов на зеца.

Ченејски ловци познати су и као изузетно добри стрелци, и одувек су постизали запажене резултате, чак су имали и балканског омладинског првака у ловном стрељаштву. По Сланкаменчевим речима, стрелиште ченејског ловишта већ више од 30 година има олимпијске размере и на том простору одржана су три државна првенства некадашње Југославије у лову.

– Не може ловац баш свако да буде, потребно је имати тај осећај. Није ловац онај ко убија. Ловци лове и не морају да улове, то је битна разлика – искусно закључује Веселин Сланкаменац.

Б. Павковић

фото: Приватна архива

Пројекат "Приградска насеља Новог Сада" је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.