Век од присаједињења Срема, век слободе и просперитета

Милићевић је овом приликом нагласио да је то била прва формална, политичка одлука о будућој судбини једног дела, тада већ бивше Хабзбуршке монархије, неславно пропале у Првом светском рату, који је изазвала и у којем је потпуно поражена.

Баш овде, у Руми, 24. новембра 1918. године, трасиран је пут којим ће кренути и посланици Велике народне скупштине осталих војвођанских области – пут безусловног присаједињења Краљевини Србији, овенчаној славом победника и праведника у тек окончаном глобалном ратном сукобу, нагласио је Милићевић.

Он је додао да су и Велики народни збор у Руми, и Велику народну скупштину у Новом Саду, на којој је била и делегација Срема, водила иста начела. То су начела слободе, равноправности и просперитета за све, која су, истовремено, била и својеврсно завештање генерацијама које долазе.

Милићевић је још додао да су та начела и после једног века добила своју историјску потврду, јер је Војводина је за то време – баш у Србији – остварила просперитет у свим областима друштвеног живота: од привреде и пољопривреде, преко науке и образовања, до културе и спорта.

Уз то, Војводина је обезбедила равноправност за све који у њој живе, без обзира на националну, верску или било какву другу припадност, нагласио је Милићевић.

Потпредседник Скупштине АП Војводине Дамир Збеница је истакао значај данашњег датума не само за Срем него у целу државу Србију. Он је још додао да је кроз историју до данашњих дана Срем био први и у јунаштву и патротизму српског народа.

На свечаности у Културном центру “Брана Црнчевић“, обратили су се и председник Општине Рума Слађан Манчић и председник Скупштине општине Стеван Ковачевић. Свечаности су присуствовали представници Републичке владе, локлане самоуправе, црквени великодостојници, грђани Руме.