Музеј Срема и Сирмијум и даље привлаче светске научнике

У централној је стална историјска поставка која обухвата период од 12. века до краја Другог светског рата, збирке историје, историје уметности и етнологије. Друга зграда открива остатке и вредности од палеолита до краја римског Сирмијума.

- Овде се налази и тематска изложба посвећена обележавању стогодишњице од Великог рата, као и битка на Легету, која се одиграла у близини Сремске Митровице, док је друга зграда посвећена праисторији и антици, те је ту археолошки центар Музеја Срема, тамо се налазе предмети почевши од најстаријих налаза из палеолита, преко неолита, Келта, и наравно Сирмијум који је најзначајнији за наш град- каже палеонтолог и музејски саветник Музеја Срема Драгана Недељковић, задужена за природњачку збирку.

Археолог и музејски саветник Музеја Срема Јасмина Давидовић каже да је њихова установа посебно занимљива баш због две зграде у којима има поставке.

- Посетиоци у шетњи од једне до друге зграде музеја могу да погледају и локалитете којих је Сремска Митровица препуна - каже Давидовић и додаје да је друга зграда посвећена археологији и стварима које су везане за саме почетке развоја њиховог града, као и простора Срема, па све до краја постојања Сирмијума. Поставка се завршава с аварским периодом, када су после трогодишње опсаде Авари освојили град Сирмијум и мало материјала изложено је и везано за аварски период, који траје до деветог века на овим просторима.

-У централној згради представљен је материјал везан за средњи век, за даљи наставак живота града, који више није Сирмијум, већ се зове другачије, Цивита Санкти Деметрији, односно, Град Светог Димитрија - каже Јасмина Давидовић и додаје да град и данас носи то име, мало измењено.

Према њеним речима, име је везано за антички период и мученика који је био погубљен у римско време, почетком четвртог века, када су били велики прогони хришћана.

- Сирмијум је и тада и данас био познат у целом хришћанском свету и има изузетан значај. У току прошле и ове године имали смо два пост докторанта, из Колумбије и Ексетера у Енглеској, који су писали своје пост докторате на тему „Сирмијум - рано хришћанство”- каже Давидовић и додаје да је невероватно колико та тема интересује цео свет, а да се два докторанта нађу са различитих крајева света у Митровици у исто време, са истом темом, шансе су изузетно мале.

Хајналка Тамаш из Екстереа боравила је једно време у Митровици, а делегација из Музеја Срема ишла је и на њену конференцију у Енглеску о Сирмијуму за време раног хришћанства.

- Она је добила грант да преко Марија Кири Фондације да уради тему, што је нама само показатељ да свет има интересовање за овдашњу баштину - каже Јасмина, која је по струци археолог, и не бави се палеонтолошким материјалом, али је била изузетно љубазна да нас спроведе кроз Музеј.

Митровица је град на реци, па се много тога пронађе, али је питање да ли је то река донела, или су у питању фосилни и други остаци са овог простора. Јасмина Давидовић нам је представила поставку фосила и најстаријих предмета, која се може видети на првом спрату Музеја, а која је, наравно, најзанимљивија деци, која су чести посетиоци, а такође воле да виде и реконструкције.

- Сви фосилни остаци који су изложени су из реке, немамо скоро ништа што је из земље. Реплика лобање yinovskog јелена је деци свакако најзанимљивија и извађена је у близини Гомолаве из Саве. Деци је ово најинтересантније, јер мисле да су диносауруси, а њих просто обожавају. Деци мора да се објашњава, да код нас нема диносауруса - каже Јасмина и додаје да је јако занимљиво да се на нашим просторима појављују и остаци мамута, али је изложена и глава са роговима бизона, и други остаци.

Природњачка збирка обухвата дуг временски период, који се мери у милионима година. Само мали део збирке је изложен, тек један сегмент, док се већина налази у депоима Музеја.

М. Стакић

Фото: Ј. Ивановић

Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.