Буџет за 2019. годину: Веће плате, пензије, субвенције

Предложени буџет за наредну годину предвиђа укупне приходе и примања од 1.246,2 милијарди динара, док су расходи и издаци 1.269 милијарди.

По речима министра финансија Србије Синише Малог, приликом израде буџета за 2019. годину држава је слушала привреду и њене предлоге.

Буџет за 2019. годину је конципиран тако да се процес раста наше економије настави у будућности, објаснио је Мали.

Како је додао, има три основне карактеристике: повећање животног стандарда грађана Србије, већи износ намењен капиталним инвестицијама и умањење оперећења послодавцима.

Мере које би наредне године требало да доведу до повећања животног стандарда су повећање свих пензија у просеку од осам до 13 одсто у односу на 2014. годину. Другим речима, пензије које се исплаћују овог и наредног месеца одређене су Уредбом Владе Србије, а за целу 2019. оне су у оквиру буџета, што значи да ће се наставити исплата у истом износу. Чак ће, уколико раст буде остварен, бити простора и за повећање пензија.

Буџетски додатак за редовну исплату повећаних пензија који држава исплаћује Фонду ПИО наредне године биће 181,4 милијарду динара, док је ове био 185,8 милијарди. То пак значи да држава рачуна наредне године на пораст запошљавања па самим тим и раст прихода Фонда ПИО од уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Јер, када расте приход Фонда ПИО од доприноса, потреба за издвајањем новца из буџета државе је мања.

У меру која наредне године треба да доведе до повећања животног стандарда свакако спада и ставка у buyеtu по којој се плате у јавном сектору повећавају од седам до 12 одсто. За плате у 2019. години планира се 19 милијарди динара више него ове, односно опредељено је 228 милијарди, а ове године је тај износ био 209 милијарди. Издвајања 19 милијарди динара више за плате у јавном сектору последица су повећања плата запосленима у том сектору, које ће порасти од јануара наредне године.

Такође, од почетка 2019. године – а то је морало бити уређено буџетом – минимална цена рада повећава се на 27.000 динара. Новина која је морала да се нађе у буџету је и приходовна страна, која ће бити смањена одлуком државе да се смање оптерећења на зараде и укине допринос за незапослене на терет послодаваца од 0,75 одсто. Министар Мали истиче да је реч о „историјској одлуци која се деценијама чекала”, мада су послодавци очекивали веће растерећење. Ипак, добро је да се од нечег креће, а поменута одлука примењиваће се од 1. јануара.

Посебно важно је што buyеt за наредну годину предвиђа већа издвајања за капиталне инвестиције: обезбеђено је готово 220 милијарди динара за мостове, тунеле...

По Предлогу буџета за наредну годину, дефицит ће бити пет милијарди мањи него ове, 2018. Трансфери локалним самоуправама догодине биће на овогодишњем нивоу и износиће 33,3 милијарде динара.

Од ПДВ-а држава наредне године очекује 539,1 милијарди динара, док је ове планирано 503,4 милијарде. Очекује се и раст прихода од акциза: ове је планирано 286,5 милијарди динара, а у наредној се очекује 291,4 милијарда.

У 2019. години држава ће више новца дати и за субвенције – укупно 101,1 милијарду динара, што је знатно више него овогодишњих 89,3 милијарди. Највећи део тог износа у наредној години – 41 одсто – биће дат за дотације пољоприведницима, затим 17 одсто привреди, 14,5 одсто железници и девет одсто за путеве. Пољопривреда ће добити шест милијарди динара више него ове године, док ће buyеt за привреду бити 2,5 милијарде динара већи. У исто време, култура ће добити исти буџет као прошле године – четири милијарде динара.

Буџетом за наредну годину држава повећава улагања у здравство, а дупло ће бити увећана и издвајања за Националну службу за запошљавање. Од јавних предузећа и агенција држава наредне године не очекује ништа више него ове па тако „Србијагас”, ЕПС, „Србијашуме” и друга јавна предузећа имају обавезу да уплате до 50 одсто добити. У плану је да догодине у државни буџет од јавних предузећа пристигне 15,5 милијарди, а од државних агенција 1,6 милијарда динара.

Љ. Малешевић