Јовић: НБС повећала пројекцију раста на 4,2 одсто

Србија је забележила у додасадашњем току године најбржи раст у последњих 10 година, при чему је у последња три квартала он износио 4,5 процената, рекао је Јовић на конференцији за новинаре у НБС, на којој је представљен новембарски Извештај о инфлацији.



Јовић је подсетио да су и све водеће међународне финансијске институције, укључујући Међународни монетарни фонд, као и Европска комисија, подигли прогнозе привредног раста Србије.



Према његовим речима, очекује се да ће оваква динамика раста бити задржана у средњорочном периоду.



Јовић је указао да су добри резултати постигнути иако међународно окружење и даље карактерише висок степен неизвесности, укључујући волатилности на робном тржишту због високих цена нафте и других примарних производа, као и на финансијском тржишту услед различите динамике нормализације монетарних политика Федералних резерви и Европске централне банке.



Такође је нагласио да се међугодишња инфлација креће у границама циља, и да је у октобру износила 2,2 одсто, док се базна инфлација протеклих месеци кретала око 1,0 одсто медугодишње, на шта су утицали ниски инфлаторни притисци.



Према последњој средњорочној пројекцији НБС-а, инфлација ће се до краја периода пројекције, односно у наредне две године, кретати унутар граница циља од 3,0 одсто плус/минус 1,5 процената, рекао је Јовић. 



На њено кретање ће у средњем року, додао је, утицати раст агрегатне тражње. 



"У наредном периоду постепено ће слабити дезинфлаторни притисци по основу апрецијације динара у prеthodnom периоду. У кратком року, у супротном смеру деловаће ниски трошкови у производњи хране. Кретање инфлације у границама циља, и за годину и за две године унапред, очекују и финансијски сектор и привреда", поручио је Јовић.



Вицегувернер је напоменуо да позитивне резултате наше привреде препознаје и велики број инвеститора, који се све више опредељују за дугорочна улагања у Србију. 



"Захваљујући томе, нето прилив страних директних инвестиција, као и у prеthodnе три године, биће више него довољан да у пуној мери покрије дефицит текућег платног биланса - преко 122 процента у девет месеци ове године" прецизирао је.



Јовић је подсетио да су протеклих година остварени одлични резултати фискалне консолидације, те да је јавни дуг централне држава у БДП-у износио у септембру 55,9 одсто.



"Постигнута фискална равнотежа и смањење учешћа јавног дуга доприносе повољним изгледима за даљи раст кредитног рејтинга и нижој премији ризика земље, што и екстерне услове финансирања чини доступнијим и јефтинијим", закључио је вицегувернер НБС Жељко Јовић.