Нафта се суновратила на светским берзама
Пад цена нафте убрзан је ове недеље, јер су америчке компаније имале највише једнодневне губитке у последње три године. Јучерашњи пад од седам процената узрокован је тренутним забринутостима због слабљења глобалне тражње и превелике понуде.
Цене нафте су пале више од 20 долара за барел од почетка октобра, када је нафта Брент порасла на скоро 87 долара за барел, а амерички „Вест Тексас интермедијате“ (ВТИ) трговао је за око 77 долара. Оба бенчмарка пала су за више од 20 одсто.
ВТИ је данас трговао са 55,32 долара за барел. То је био највећи једнодневни пад процента од септембра 2015. године. „УС цруде“ је изгубила 28 одсто од почетка октобра.
Брент је трговао за 65,54 долара за барел, након највећег једнодневног губитка од јула 2018. године. Брент је изгубио 25 одсто и сада се налази на нивоима који нису виђени од марта.
У међувремену, саудијски министар енергетике Халед ал Фалех изјавио је да ће његова земља смањити производњу нафте, док пад цена изазива страх од колапса тржишта као 2014. године.
„Извоз нафте из (Саудијске) Краљевине у децембру биће 500.000 барела дневно мањи него у новембру“, рекао је Фалех новинарима у Абу Дабију на састанку организације произвођача нафте (ОПЕК) и других земаља.
С друге стране, он је рекао да још нема „консензуса“ већих земаља произвођача о укупном смањењу производње.
У Абу Дабију не треба доносити никакву заједничку одлуку, рекло је неколико министара, већ би ОПЕК требало то да размотри у децембру у Бечу.
„Прерано је говорити о одређеној акцији“, рекао је Халед ал Фалех на питање о могућем смањењу производње како би се зауставио пад цена.
У уторак је ОПЕК саопштио у свом месечном извештају да ће светска потражња за нафтом 2019. године порасти за 1,29 милиона барела дневно (бпд), што је 70.000 барела мање него што је предвиђено прошлог месеца и представља четврти узастопни пад пројекције. Картел је додао да је производња порасла са 127.000 барела на 32.9 милиона барела.
Планови ОПЕК-а су у супротности са плановима председника САД Доналда Трампа, који подржава ниске цене нафте и производњу на досадашњем нивоу.
Недавни пад цена нафте је посебно последица пада потражње из Кине, највеће увознице, чији се привредни раст успорава, рекла је Каилин Бирч, аналитичарка у „Економској обавештајној јединици“.
С друге стране, америчке санкције против Ирана, које су претиле да ће смањити глобално снабдевање и подићи цене, прошле су су с мање последица него што се очекивало.