ЕКСКЛУЗИВНО Јулијан Рахлин у Новом Саду!

Како смо prеthodno већ најавили, један од најоригиналнијих светских квартета, који творе браћа Јаношка (пијаниста Франтишек, вилинисти Ондреј и Роман, те контрабасиста Јулијус Дарваш) долази претпосладњег дана 2018. у Нови Сад са програмом „Јаноска Style гоес Symphonic”, који спаја моћ симфонијског оркестра са јединственом звучном оазом њиховог музичког универзума названом једноставно - Јаношка стил!, сатканим од yеza, латино ритмова и традиционалних музичких израза…

Пројекат „Јаноска Style гоес Symphonic jе своју увертиру имао у марту 2018. у чувеном Koncеrthausu у главном граду Аустрије, када је ансамбл Јаношка наступио с Бечким симфонијским оркестром под управом маестра Адама Фишера. Тада је премијерно изведен и став „Братислава” Прве симфоније Франтишека Јаношке „Варијације дуж Дунава”, која ће у целости своју праизведбу имати 21. маја 2019, такође у Koncеrthausu, када ће Бечким симфоничарима дириговати – Јулијан Рахлин. Захваљујући чињеници да је, како је „Дневнику” потврђено, маестро прихватио позив Јаношке, ВСО и Музичке омладине Новог Сада да буде део гала концерта у СНП-у, Новосађани ће први бити у прилици да уживају у сусрету Јаношка стила и Рахлина, који ће дириговати Војвођанским симфоничарима.  

Рођен у  Виљнусу 1974, Јулијан Рахлин се као четворогодишњак с родитељима преселио из Литваније у Аустрију. Студирао је виолину на Бечком конзерваторију код чувеног Бориса Кушнира, којег је и новосадска публика имала прилику да упозна пре неколико година на Номусу где је наступио са нашом пијанисткињом Јасминком Станчул и виолончелистом Орфеом Мандоцијем. Занимање међународне јавности Рахлин је побудио када је као тринаестогодишњак победио на Еуровизијском такмичењу за младе музичаре, након чега  је постао и најмлађи солиста у историји Бечке филхармоније, наступивши на концерту којим је дириговао легендарни маестро Рикардо Мути. 

Потом се Рахлинова каријера метеорски развијала не само у Европи него и у Сједињеним Америчким Државама, па је врло брзо остварио више наступа уз најугледније оркестре, попут Њујоршке, Лосанђелоске, Минхенске и Лондонске филхармоније, Филаделфијског оркестра, Дрезденске државне капеле... тесно сарађујући са највећим светским диригентским именима, од Зубина Мехте до Владимира Ашкеназија, Валерија Гергијева, Бернарда Хајтинка, Џејмса Левајна, Лорина Мазела... Истовремено је бриљирао и као камерни музичар свирајући са Мартом Аргерич, Мстиславом Ростроповичем, Јуријем Башметом, Евгенијем Кисином, Итамаром Голаном,  Гидоном Кремером, Мишом Мајским, Ланг Лангом...  а у његовој дискографији је И више запажених албума снимљених за Warner Classics, Sony Slassical, Deuyche Grammophoni ONYX Classisc. Од 1999. предаје на Бечком конзерваторију, а бави се и добротворним радом, као амбасадор добре воље Уницефа.

На Новогодишњем гала концерту публика ће бити у прилици да чује, рецимо, Моцартову увертиру за „Фигарову женидбу”, Прелудијум Фрица Крајслера и Паганинијев 24. каприц – све у препознатљивом „Јаношка стилу”... Иако је програм још увек подложан одређеним изменама, извесно је да ће бити изведени став „Братислава” симфоније Франтишека Јаношке, али и Сарасатеова Тарантелу у комбинацији са Нишком бањом, као и легендарна балада Битлса „Yesterday”…

Рахлин је пре 12 година, паралелно са солистичком каријером, интензивније почео и да диригује, али поучен лошим искуством неких врхунсих инструменталиста, који се нису баш прославили за диригентским пултом, он своју диригентску каријеру не форсира. При томе, како нам открива наш познати виолиниста Роберт Лакатош, који је својевремено био Рахлинов студент а данас повремено наступају заједно, маестро сваком делу којим ће дириговати приступа једнако студиозно као када припрема властити виолински и виолски репертоар, тако да и великим, захтевним симфонијама диригује без гледања у партитуру – напамет.  При томе непрестано учи и сваки сусрет са великим диригентима искористи као својеврстан мастерклас.  

– Моја диригентска каријера напредује постојано и полако, баш онако како желим – каже сам Рахлин, који је већ имао диригентске дебије с Бечким симфоничарима, Оркестром Koncеrthausa у Берлину, Лондонском филхармонијом те славним Чикашким симфонијским оркестром. Тренутно је као стални гост-диригент ангажован у ансамблима у Енглеској, Норвешкој и Финској, с којима је био и на великим турнејама у Јапану и Јужној Америци.

Значајну подршку, делом и педагошку, диригентској каријери Јулијана Рахлина пружа његова мајка, пијанисткиња Софија Рахлин, која је такође професор на Бечком конзерваторијуму. Она је почетком седамдесетих година прошлог века у Санкт Петербургу, уз клавир, не само дипломирала дириговање, него су јој предвиђали и светску каријеру, иако у то време (мада се на том плану до данас није пуно променило) на жене-диригенте нису баш гледали благонаклоно у најпрестижнијим оркестрима. Ипак, по емигрирању у Беч она се више посветила клавирској сарадњи, поставши готово незаменљив део  великих светских виолинских конкурса као што су „Сибелијус” у Хелсинкију, „Краљица Елизабета” у Бриселу, „Паганини” у Ђенови или „Давид Ојстрах” у Москви. 

Иако је остварио планетарни успех као виолиниста, али и као виолиста и диригент, Јулијан Рахлин за себе каже да је пре и изнад свега – музичар. И то често воли да илуструје причом о сусрету са великим Леонардом Бернштајном, пред којим је свирао као тринаестогодишак. Након концерта, маестро је упитао Јулијанову мајку: Па добро, шта да радимо са овим дечаком?, а она му одговорила: Било би дивно, маестро, када би он једног дана свирао са вама као диригентом!. А Бернштајн је са осмехом рекао: Ја нисам диригент! Ја сам композитор!. „Једноставно”, каже Рахлин, „Леонард Бернштајн је заправо био велики музичар. И мој циљ је да се развијам као музичар. Јер, музика је мој живот”...

М. Стајић