Више од половине грађана Србије има вишак килограма
НОВИ САД: Прекомерну телесну масу има око 58 одсто одраслих, а четвртина грађана Србије је гојазна, чуло се недавно на скупу који је организовало Министарство здравља у оквиру кампање “Тежи равнотежи”, посвећеној управо проблему гојазности и превенцији гојазности код деце.
Прогнозе кажу да ће до 2020. године чак 44 одсто мушкараца и 31 одсто жена бити гојазно.
Помоћница директора Клиничког центра Војводине ендокринолог професорка др Едита Стокић каже да је гојазност болест која доводи до нарушавања здравља и развоја бројних компликација као што су тип 2 шећерне болести, кардиоваскуларне болести и убрзана атеросклероза, неки облици малигнитета и бројне друге компликације.
Гојазност и прекомерна телесна маса узрок су настанка око 80 одсто типа 2 шећерне болести, 35 процената исхемијске болести срца и 55 одсто повишеног притиска међу одраслим становништвом. Поред бројних компликација које гојазност носи, ово обољење удружено је са повећаном заступљеношћу неплодности и појавом компликација у току саме трудноће. Како је инциденција гојазности у порасту, већи је и број жена у репродуктивном периоду које су гојазне. Гојазне жене не само да имају проблем са неплодношћу, већ и већи ризик појаве компликација током трудноће. Бележи се драматичан пораст броја гојазних особа, а посебно забрињава податак о порасту броја гојазне деце, наводи др Стокић.
Она стога препоручује избалансиране оброке који садрже све неопходне хранљиве материје. Како би исхрана била правилна, не треба да искључи ниједну врсту намирница, те др Стокић саветује да се уносе беланчевине, масти и угљени хидрати, витамин и минерали.
Потребно је имати три главна оброка и две ужине. Важно је читати састав на етикетама, узимати свеже намирнице, припремати храну на безбедан начин, узимати мање масти и шећера, а оброк јести за столом, а не испред телевизора или уз читање новина. Грицкалице и слаткише треба избегавати, а пити воду, цеђене сокове и чај, поручује др Стокић и напомиње како данас нема часописа или дневних новина без рубрике посвећене порасту телесне масе и препорукама за исхрану, јер живимо у времену које одликује рапидни пораст броја гојазних особа.
Према речима др Едите Стокић два доминантна фактора средине која узрокују гојазност су неправилна исхрана и смањена физичка активност. Савремени услови живљења, карактеристичан начин исхране и смањен ниво физичке активности, доприносе да енергетски унос у значајној мери премашује потрошњу што доприноси нагомилавању масног ткива и настанку гојазности, упозорила је др Стокић.
На скупу у оквиру кампање “Тежи равнотежи” било је речи и о препорукама Светске здравствене организације о ограничавању садржаја шећери, соли, засићених масти и транс-масних киселина у производима, као и о навођењу нутритивних и здравствених изјава на производима, што је код нас прописано Законом од јула ове године. Речено је да нутритивне и здравствене изјаве на производима морају да буду засноване на научним чињеницама и да представљају производ тачно и искрено. Законска обавеза је навођење нутритивних података за 100г односно 100 мл производа, а додатно су тражене и информације за меру порције, као и проценат референтног уноса.
Објашњавајући колико је значајно све што се поједе, др Стокић је навела да само један мали кекс који се поједе свакога дана има 50 килокалорија, што је недељно 350, а годишње 18.250 килокалорија. То је 2,7 килограма добијеног масног ткива годишње од само једног кекса, а сматра да се свакодневно чини много сличних грешака. Пре 20 година била је мања порција помфрита и имала је 210 килокалорија, а сада та порција има 610 килокалорија. Да би се потрошила разлика од 400 килокалорија потребна је шетња од сат и десет минута.
У Европи је тренутно 23 одсто жена и 20 одсто мушкараца гојазно, а процењује се да ће до 2030. године више од половине европске популације бити гојазно. Више од половине одраслог становништва Србије има проблем са прекомерном ухрањености, при чему је 36,7 одсто одраслих предгојазно, док је 17,3 одсто гојазно. Апсолутни број килограма који измеримо да ваги није довољан за процену гојазности, него се користи индекс телесне масе који се израчунава према математичкој формули, где се килограми телесне масе поделе са квадратним метрима телесне висине. Уколико је овај индекс већи од 30, говоримо о гојазности, наводи др Стокић.
Љ. Петровић
