Više od polovine građana Srbije ima višak kilograma

Prognoze kažu da će do 2020. godine čak 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena biti gojazno.

Pomoćnica direktora Kliničkog centra Vojvodine endokrinolog profesorka dr Edita Stokić kaže da je gojaznost bolest koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija kao što su tip 2 šećerne bolesti, kardiovaskularne bolesti i ubrzana ateroskleroza, neki oblici maligniteta i brojne druge komplikacije.

Gojaznost i prekomerna telesna masa uzrok su nastanka oko 80 odsto tipa 2 šećerne bolesti, 35 procenata ishemijske bolesti srca i 55 odsto povišenog pritiska među odraslim stanovništvom. Pored brojnih komplikacija koje gojaznost nosi, ovo oboljenje udruženo je sa povećanom zastupljenošću neplodnosti i pojavom komplikacija u toku same trudnoće. Kako je incidencija gojaznosti u porastu, veći je i broj žena u reproduktivnom periodu koje su gojazne. Gojazne žene ne samo da imaju problem sa neplodnošću, već i veći rizik pojave komplikacija tokom trudnoće. Beleži se  dramatičan porast broja gojaznih osoba, a posebno zabrinjava podatak o porastu broja gojazne dece, navodi dr Stokić.

Ona stoga preporučuje izbalansirane obroke koji sadrže sve neophodne hranljive materije. Kako bi ishrana bila pravilna, ne treba da isključi nijednu vrstu namirnica, te dr Stokić savetuje da se unose belančevine, masti i ugljeni hidrati,  vitamin i minerali.

Potrebno je imati tri glavna obroka i dve užine. Važno je čitati sastav na etiketama, uzimati sveže namirnice, pripremati hranu na bezbedan način, uzimati manje masti i šećera, a obrok jesti za stolom, a ne ispred televizora ili uz čitanje novina. Grickalice i slatkiše treba izbegavati, a piti vodu, ceđene sokove i čaj, poručuje dr Stokić i napominje kako danas nema časopisa ili dnevnih novina bez rubrike posvećene porastu telesne mase i preporukama za ishranu, jer živimo u vremenu koje odlikuje rapidni porast broja gojaznih osoba.

Prema rečima dr Edite Stokić dva dominantna faktora sredine koja uzrokuju gojaznost su nepravilna ishrana i smanjena fizička aktivnost. Savremeni uslovi življenja, karakterističan način ishrane i smanjen nivo fizičke aktivnosti, doprinose da energetski unos u značajnoj meri premašuje potrošnju što doprinosi nagomilavanju masnog tkiva i nastanku gojaznosti, upozorila je dr Stokić.

Na skupu u okviru kampanje “Teži ravnoteži” bilo je reči i o preporukama Svetske zdravstvene organizacije o ograničavanju sadržaja šećeri, soli, zasićenih masti i trans-masnih kiselina u proizvodima, kao i o navođenju nutritivnih i zdravstvenih izjava na proizvodima, što je kod nas propisano Zakonom od jula ove godine. Rečeno je da nutritivne i zdravstvene izjave na proizvodima moraju da budu zasnovane na naučnim činjenicama i da predstavljaju proizvod tačno i iskreno. Zakonska obaveza je navođenje nutritivnih podataka za 100g odnosno 100 ml proizvoda, a dodatno su tražene i informacije za meru porcije, kao i procenat referentnog unosa.

Objašnjavajući koliko je značajno sve što se pojede, dr Stokić je navela da samo jedan mali keks koji se pojede svakoga dana ima 50 kilokalorija, što je nedeljno 350, a godišnje 18.250 kilokalorija. To je 2,7 kilograma dobijenog masnog tkiva godišnje od samo jednog keksa, a smatra da se svakodnevno čini mnogo sličnih grešaka. Pre 20 godina bila je manja porcija pomfrita i imala je 210 kilokalorija, a sada ta porcija ima 610 kilokalorija. Da bi se potrošila razlika od 400 kilokalorija potrebna je šetnja od sat i deset minuta.

U Evropi je trenutno 23 odsto žena i 20 odsto muškaraca gojazno, a procenjuje se da će do 2030. godine više od polovine evropske populacije biti gojazno. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije ima problem sa prekomernom uhranjenosti, pri čemu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno. Apsolutni broj kilograma koji izmerimo da vagi nije dovoljan za procenu gojaznosti, nego se koristi indeks telesne mase koji se izračunava prema matematičkoj formuli, gde se kilogrami telesne mase podele sa kvadratnim metrima telesne visine. Ukoliko je ovaj indeks veći od 30, govorimo o gojaznosti, navodi dr Stokić.

LJ. Petrović