Ближи се рок за почетак исплате обвезница за реституцију

Враћено је и 343.50.07 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, 5460.62.74 хектара шуског и 36.572.60.07 хектара пољопривредног земљишта.

Скоро све што је могло бити враћено у натури већ је решено, док имовине која не може бити враћена на тај начин већ обештећењем чека одлуку Владе Srrbijе која треба да утврди коефицијент на основу којег ће се примењивати утврђена основица обештећења. Рок за исплату аконтације обештећења бившим и садашњим власницима којима није могуће у натури вратити имовину је 15.децембар , односно за нешто више од месец дана.

Вредност имовине која не може бити враћена у натуралном облику, а према процени Пореске управе, износи 13,6 милијарди евра. За обештећење је законом предвиђен износ од две милијарде евреа, а може се остварити укупно обештећење по основу одузете имовине једног бившег власника по свим основима тако да општи износ не може прећи 500.000 евра. Обештећење бившим власницима или њиховим наследницима врши се у виду државних обвезница и у новцу за исплату аконтације обештећења.Обвезнице које би добијали грађани доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама почев од 15.децембра ове године.

Иначе, удео обештећења у односу на укупан број  поднетих захтева за враћање одузете имовине релативно је мали и по проценама Агенције за реституцију износи од 25 до 30 одсто од укупног броја поднетих захтева за које је утврђено да су основани односно у којима су уважени захтеви за повраћај имовине .

Дакле, Влади Србије је остало још нешто више од месец дана, уколико Министарство финансија припреми предлог, да донесе одлуку о висини коефицијента на основу којег ће се примењивати основица обештећења. Уколико, пак, Влада Србије до законом утврђеног рока од 15.децембра – када би требало да крене прва исплата, не утврди коефицијент мораће да се мења Закон о реститицију односно да се поново пролонгира исплата обештећења. 

Поново због тога што је то већ једном учињено, јер је првобитни законски рок за прве исплате био 15 година почев од 2015.године, па је накнадним изменама тај рок скраћен на 12 година и то од 15.децембра ове године.

Пола милиона евра максимум

Ниједна држава , па ни Србија , нењ може имати попутно обештећење без обзира што стари власници и наследници оцењују да ће добити знатно мање новца него што одузете имовина вреди. Ни много богатије и економски развијеније државе које су спровеле поступак реституције нису биле у могућности да је спроведу у пуном облику било да је реч о натуралном враћању или новчаном обештећењу. Отуда и одредба да обештећење наследнику од имовине више бивших власника којима је имовина одузета у укупном износу не може прећи пола милиона евра.

Уколико би сада заиста кренула прва обештећења већ је скраћен рок за исплату на 12 година, а пролонгирањем исплате тај рок би наставио да се смањује па би се могло догодити да утврђене две милијарде евра треба исплати за 10 и мање година, што би представљало још већи удар на буџет државе.

Ако се и буде мењано закон да би се одложила прва исплата, по оцени Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, треба изменити и део који се односи на исплату аконтације обештећења у новцу у износу од 10 одсто од основице обештећења, јер према садашњем законсмом решењу долазимо у ситуацију да се исплата аконтације покрала са исплатом прве доспеле рате обвезница.

Враћена имовина црквама и верским заједницама

Агенција за реституцију је први самом крају враћања имовине црквама и верским заједницама којима је она одузета после Другог светског рата. Наиме, решено је више од 90 одсто предмета, па је тако Хришанској адвенистичкој цркви она враћена у потпуности, око 91 одсто земљишта враћено је Јеврејској заједници, којој је враћено и 67 одсто објеката. Српској православној цркви враћено је 77 одсто земљишта и 28 одсто објеката, Римокатоличкој цркви 63 одсто земљишта и 28 одсто објеката, а Румунској православној цркви 69 одсто земљишта и 74 одсто објеката. Реформској хришћанској цркви враћено је 66 одсто земљишта и 95 одсто објеката.

Ако би се, пак, догодило да се не измени Закон о враћању имовине односно не пролонгира исплата прве рате онда прти опасност да стари власници или њихови наследници покрену судске поступке , који би на крају били знатно скупљи него износ који је сада утврђен.

 Љ.Малешевић