Bliži se rok za početak isplate obveznica za restituciju

Vraćeno je i 343.50.07 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 5460.62.74 hektara šuskog i 36.572.60.07 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Skoro sve što je moglo biti vraćeno u naturi već je rešeno, dok imovine koja ne može biti vraćena na taj način već obeštećenjem čeka odluku Vlade Srrbije koja treba da utvrdi koeficijent na osnovu kojeg će se primenjivati utvrđena osnovica obeštećenja. Rok za isplatu akontacije obeštećenja bivšim i sadašnjim vlasnicima kojima nije moguće u naturi vratiti imovinu je 15.decembar , odnosno za nešto više od mesec dana.

Vrednost imovine koja ne može biti vraćena u naturalnom obliku, a prema proceni Poreske uprave, iznosi 13,6 milijardi evra. Za obeštećenje je zakonom predviđen iznos od dve milijarde evrea, a može se ostvariti ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika po svim osnovima tako da opšti iznos ne može preći 500.000 evra. Obeštećenje bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima vrši se u vidu državnih obveznica i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja.Obveznice koje bi dobijali građani dospevaju u roku od 12 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama počev od 15.decembra ove godine.

Inače, udeo obeštećenja u odnosu na ukupan broj  podnetih zahteva za vraćanje oduzete imovine relativno je mali i po procenama Agencije za restituciju iznosi od 25 do 30 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva za koje je utvrđeno da su osnovani odnosno u kojima su uvaženi zahtevi za povraćaj imovine .

Dakle, Vladi Srbije je ostalo još nešto više od mesec dana, ukoliko Ministarstvo finansija pripremi predlog, da donese odluku o visini koeficijenta na osnovu kojeg će se primenjivati osnovica obeštećenja. Ukoliko, pak, Vlada Srbije do zakonom utvrđenog roka od 15.decembra – kada bi trebalo da krene prva isplata, ne utvrdi koeficijent moraće da se menja Zakon o restiticiju odnosno da se ponovo prolongira isplata obeštećenja. 

Ponovo zbog toga što je to već jednom učinjeno, jer je prvobitni zakonski rok za prve isplate bio 15 godina počev od 2015.godine, pa je naknadnim izmenama taj rok skraćen na 12 godina i to od 15.decembra ove godine.

Pola miliona evra maksimum

Nijedna država , pa ni Srbija , nenj može imati poputno obeštećenje bez obzira što stari vlasnici i naslednici ocenjuju da će dobiti znatno manje novca nego što oduzete imovina vredi. Ni mnogo bogatije i ekonomski razvijenije države koje su sprovele postupak restitucije nisu bile u mogućnosti da je sprovedu u punom obliku bilo da je reč o naturalnom vraćanju ili novčanom obeštećenju. Otuda i odredba da obeštećenje nasledniku od imovine više bivših vlasnika kojima je imovina oduzeta u ukupnom iznosu ne može preći pola miliona evra.

Ukoliko bi sada zaista krenula prva obeštećenja već je skraćen rok za isplatu na 12 godina, a prolongiranjem isplate taj rok bi nastavio da se smanjuje pa bi se moglo dogoditi da utvrđene dve milijarde evra treba isplati za 10 i manje godina, što bi predstavljalo još veći udar na budžet države.

Ako se i bude menjano zakon da bi se odložila prva isplata, po oceni Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, treba izmeniti i deo koji se odnosi na isplatu akontacije obeštećenja u novcu u iznosu od 10 odsto od osnovice obeštećenja, jer prema sadašnjem zakonsmom rešenju dolazimo u situaciju da se isplata akontacije pokrala sa isplatom prve dospele rate obveznica.

Vraćena imovina crkvama i verskim zajednicama

Agencija za restituciju je prvi samom kraju vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama kojima je ona oduzeta posle Drugog svetskog rata. Naime, rešeno je više od 90 odsto predmeta, pa je tako Hrišanskoj advenističkoj crkvi ona vraćena u potpunosti, oko 91 odsto zemljišta vraćeno je Jevrejskoj zajednici, kojoj je vraćeno i 67 odsto objekata. Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno je 77 odsto zemljišta i 28 odsto objekata, Rimokatoličkoj crkvi 63 odsto zemljišta i 28 odsto objekata, a Rumunskoj pravoslavnoj crkvi 69 odsto zemljišta i 74 odsto objekata. Reformskoj hrišćanskoj crkvi vraćeno je 66 odsto zemljišta i 95 odsto objekata.

Ako bi se, pak, dogodilo da se ne izmeni Zakon o vraćanju imovine odnosno ne prolongira isplata prve rate onda prti opasnost da stari vlasnici ili njihovi naslednici pokrenu sudske postupke , koji bi na kraju bili znatno skuplji nego iznos koji je sada utvrđen.

 LJ.Malešević