Сутра пола милиона припадника националних мањина бира своје представнике

Више од пола милиона грађана Србије уписаних у посебни бирачки списак имаће могућност да на 926 бирачких места бирају између листа чије је кандидатуре прихватила Републичка изборна комисија, а највише бирача уписано у бирачки списак мањинских националних заједница своје изборно право ће моћи да искористи на бирачким местима у Војводини, али и у Sanyaku, где је доминантна бошњачка национална заједница, те на југу Србије, где је велика заједница Албанаца.

По решењу Министарства за државну управу и локалну самоуправу од 19. октобра, у посебан бирачки списак уписано је 507.183 бирача с бирачким правом да бира чланове националних савета својих националних заједница у недељу 4. новембра. Чланове савета 18 националних заједница бирачи ће бирати на непосредним изборима, док ће припадници македонске, хрватске, црногорске и руске мањине чланове својих националних савета бирати путем електорске скупштине.

То значи да ће грађани с бирачким правом за изборе у те четири заједнице давати потписе кандидатима који ће их, уколико добију потребан број потписа, касније представљати на електорској скупштини и бирати састав националног савета.

Од 18 националних заједница чији се представници бирају непосредним изборима, најбројније по броју уписаних у бирачки списак су мађарска с више од 129.000, бошњачка с више од 103.000, ромска с више од 66.000 бирача и албанска с око 36.000 уписаних бирача. Републичка изборна комисија прогласила је 58 изборних листа, а куриозитет је да највише пријављених листа – седам – има русинска национална мањина, која је једна од малобројнијих заједница с нешто мање од 8.000 уписаних бирача. Насупрот њима, најбројнија мађарска заједница има само две изборне листе. На изборима за Бошњачки национални савет пријављено је четири листе, за Ромски национални савет пет, а за Албански шест.

Чланови Републичке изборне комисије донели су и Одлуку о облику и изгледу гласачких листића за гласање на непосредним изборима за чланове националних савета националних мањина, по којој ће се за избор чланова националних савета буњевачке, влашке, грчке, немачке, пољске, ромске, словеначке и украјинске националне мањине штампати листићи на српском језику и ћириличном писму, а за чланове националних савета албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, египатске, мађарске, румунске, русинске, словачке и чешке националне мањине штампати листићи на српском језику, ћириличном писму и на језику и писму националне мањине.

Бирачко право за гласање на изборима за националне савете се не стиче изјашњавањем на попису становништва већ уписом у посебан бирачки списак. Због тога се број припадника националних заједница на попису становништва и бирача уписаних у бирачки списак значајно разликују, односно мање је припадника националних заједница који су уписом у посебни бирачки списак остварили право да гласају у недељу.

У односу на попис становништва из 2011. године, као припадници ромске националне заједнице изјаснило се више од 147.000 људи, што је ставља на треће место по бројности, испред бошњачке, али је по броју уписаних у посебан бирачки списак ситуација обрнута и у корист бошњачке националне заједнице.

Највише бирача ће, како се очекује, своје бирачко право искористити у Војводини, на чијој територији је седиште чак 14 националних савета националних мањина у Србији.

Закон о Националним саветима националних мањина прописује да, у зависности од броја припадника националне заједнице, број чланова националног савета варира. Заједнице које на попису имају мање од 10.000 припадника имају 15 чланова, а националне заједнице с више од 100.000 имају 35.

А. Савановић