Нова Каледонија гласа о независности од Француске
Грађани француске Нове Каледоније на Тихом океану, са 270.000 становника, у недељу ће на референдуму гласати о самоопредељењу.
Нова Каледонија је била колонија Француске, а касније је добила статус "прекоморске територије", да би се две стране 1999. године споразумеле о широј аутономији тог острвља.
Грађани ће на референдуму одлучити да ли желе независну државу, а агенција Франс прес прогнозира да ће вероватно одлучити да остану у саставу Француске.
Нова Каледнија је архипелаг 1.210 километара источно од Аустралије, а 16.136 километара од Француске. Око 40 одсто од укупно 270.000 становника су припадници заједница домородаца Канак, а 27 одсто су Европљани.
Претпоставља се да су први људи западни Пацифик населили пре 50.000 година, а Европљани су стигли до Нове Каледоније крајем 18. века и дали му назив по томе што планине подсећају на Шкотску чији је назив на латинском "Каледонија".
Европљани су многе становнике претворили у робове.
Острво је 1853. проглашено за територију Француске која је ту послала 22.000 затвореника, а потом су почели да стижу и европски досељеници и радници из Азије, док је број домаћих, Канака, нагло опао због новодонетих болести и злостављања.
"Социјалистички национални фронт Канака за ослобођење" је борбу за независност; почео 1985. године, а врхунац сукоба је био 1988. Та борба је донела повећање аутономије споразумима с Француском 1988. и 1998. године.
Становништво Каледоније је изборило право на локално држављанство, на посебне државне симболе и на референдум о самосталности који ће се одржати сада.