Послодавци често траже раднике јер им брзо одлазе?

Слободно би се могло рећи да су огласи истакнути стално, али не због тога што је неко заборавио да их склони, већ зато што радници непрестано недостају.

Реч о радним местима углавном у трговинама, бутицима, пекарама, киосцима, угоститељским објектима, објектима за припрему брзе хране... тачније, о пословима за које није пресудан степен стручне спреме и одређена струка. Будући да је међу незапосленима пријављеним на евиденцији Националне службе за запошљавање највише оних који немају струку, односно завршили су само основну школу или имају први степен стручности, може се претпоставити да их је на тим радним местима највише. Пошто је понуда радне снаге велика, многи нису у прилици да бирају па прихватају веома мало плаћене послове јер им обезбеђује егзистенцију. Они који стекну вештине и знања углавном одлазе чим се укаже прилика па је зато и измена радника велика.

У објектима у којима недостају радници запослени нерадо говоре о условима под којима раде и да ли се оно што пише у огласима подудара с оним што се сваког месеца дешава. А шта се нуди – редовна плата, углавном у висини минималне зараде, превоз, као и пријава, годишњи одмор и слободни дани. Информације о условима за радно место углавном се могу добити путем телефона, фиксних, али чешће мобилних, има и оних који од кандидата траже телефон да би их сами назвали, многи потенцијални послодавци траже и да се дође на разговор, готово без разлике постоји и пробни рад од неколико дана, па ако се кандидат покаже, следи, како кажу послодавци, и пријава. 

Када је реч о платама, приче су различите у зависности од тога ко говори. За рад на роштиљу нуди се месечна зарада од 40.000 динара, уз пријаву, па и поред тога тешко налазе раднике јер је веома тешко наћи обученог roštiljyiju који би радио за тај износ. За рад у пекари месечно се може зарадити 30.000 динара, уз пријаву и плаћен превоз у граду, а ради се у сменама, уз један слободан дан недељно. Има и послодаваца који раднике исплаћују дневно па тако за пробни рад од четири сата дневница износи 450 динара, а ако се радник покаже, онда је 600.

На местима где су измене радника честе готово по правилу дуже раде особе старије од 50 година, и то углавном жене. Разлог је сасвим једноставан – од њих и њихових примања зависи породични buyеt, многе немају могућност да се запосле на неком другом радном месту јер немају одговарајућу струку, некима је остало још мало до пензије... То може видети свако ко погледа ко га услужује у пекарама, додуше не баш у центру града.

Једна од наших саговорница која је запослена у киоску за продају штампе каже да је последњих пет година променила више од десет радних места и да је спремна поново то да уради уколико се промене услови рада.

– Како је на послу зависи од газде и његовог става према запосленима – истиче наша саговорница. – Приликом запошљавања много се више нуди него што се оствари, доста се прећуткује, односно подразумева, наравно, на штету радника, па сам променила више радних места јер сам ја поштовала одредбе уговора а послодавац није. Још увек могу без већих проблема да нађем посао јер имам искуства, а још увек мало година, али многе моје старије колегинице пристају на све да би имале какву-такву зараду, и то послодавци знају. 

С друге стране, послодавци указују на то да приликом запошљавања морају да упознају потенцијалног радника, да се не може одмах утврдити прецизна плата јер она зависи од ангажовања радника. Ипак, највећи број њих раднике запошљава уз минималну сатницу, односно месечну зараду од око 25.000 динара, а већина обезбеђује и превоз у граду. Уз то, послодавци истичу и да многи радници, посебно млађи, не пристају да раде за минимлац, односно спремни су да раде без пријаве, а да им се део новца, који послодавци уплаћују на име пореза и доприноса, даје на руке, што многи послодавци не желе па су зато огласи за пријем радника дуго отворени.

Д. Млађеновић