Скот: Саучешће породицама страдалих у НАТО бомбардовању

"Током ратова деведесетих, десетине хиљада невиних цивила изгубило је животе у безумном ратном насиљу и желим да овом приликом изразим саучешће породицама погинулих у ратовима деведесетих, укључујући и оне који су страдали у ваздушним нападима НАТО снага", навео је Скот.

Приликом полагања венца у парку Розали Мортон у оквиру "Дана слободе", манифестације поводом годишњица ослобођења Београда, Скот је подсетио на дугу традицију пријатељства између америчког и српског народа и навео да то пријатељство, као и свако друго, није било без потешкоћа.

"Преко пута овог парка је други део болнице 'Драгиша Мишовић' који је тужни подсетник да наши односи нису увек били добри. Током кратког периода деведесетих година америчка влада и влада Југославије нашле су се на супротним странама, а 1999. године залутала НАТО бомба је трагично угасила три живота недужних пацијената", рекао је амбасадор САД.

Она каже да се пријатељство између српског и америчког народа "калило" у котлу Првог светског рата, те да је ове године обележено 100 година од када је председник САД Вудро Вилсон окачио српску заставу на јарбол изнад Беле куће, у знак америчке захвалности и солидарности за огромне жртве српског народа.

Скот подсећа да је хиљаде Американаца српског порекла приступило српској војсци и ратовало на Солунском фронту "раме уз раме" са својим рођацима, а да су многи американци прикупљали новчану и сваку другу помоћ за Србе.

"Ова зелена површина посвећена је докторки Розали Мортон која се придружила екипи лекара и болничарки који су добровољно отишли у Србију да лече рањене и болесне и радили су и док је болница у Београду засипана артиљеријском ватром. Она је остала и након рата како би основала прву женску болницу и помагала у обучавању српских лекара", казао је амвасадор.

Истиче да су САД и Србија билу савезници и у Другом светском рату, те да су тада Срби платили "страховиту цену свог отпора нацистима", а да је након тог рата, када је Москва увела санкције Југославији, америчка хуманитарна помоћ "хранила земљу".

"Након пада Слободана Милошевића, САД су притекле у помоћ Србији обезбедивши више од милијарду долара помоћи за стотине пројеката за све слојеве становништа на целој територији земље", истакао је он.

Скот је закључио да је током своје историје српски народ "исувише добро упознао ратну муку и страдања", те се данас треба сетити свих жртава и поново се посветити тражењу мира и помирења.

Заменик градоначелника Андреја Младеновић рекао је управа Града припремила свеобухватан програм којим ће обележити сто година од завршетка Првог светског рата, посвећену слободи и страдањима у свим ратним сукобима.

"Овај велики јубилеј који ће цео свет прославити важан је за Србију и српски народ. Народи који су учествовали у Великом рату или како су га касније назвали историчари, великој кланици мислили су да ће такво страдање више никада неће поновити, али недуго затим дошло је до Другог светског рата", рекао је Младеновић и истакао да је српски народ учествовао у оба рата и поднео велику жртву.

Како каже, Србија је у рату победила захваљујући својим савезницима и потребно је да се и Срби и њени савезници подсете на ту везу и пријатељство започето пре 100 година.

"Данас смо овде да се захвалимо нашим америчким пријатељима, америчком народу и свима онима који су помогли наш народ и нашу војску пре једног века", рекао је он.

Председник Вилсон је својим залагањем учинио да помоћ српском народу буде несебична и непрекидна, додаје он, а улога Михајла Пупина, који је са Вилсоном био пријатељ из студентских дана, још више је ојачала савезништво две земље.

Младеновић је рекао да се Град скромно одужио Вилсону назвавши један од најлепших булевара у оквиру Београда на води његовим именом, те да је у плану и подизање заједничког споменика председнику Вилсону и Михајлу Пупину.

"Надам се да ћемо, сећајући се ових великих људи, градити још боље пријатељство и да ћемо успети сви заједно да дођемо до тога да не понављамо грешке из прошлости и да се поштујемо и када се не слажемо", закључио је он.