Воду своју имају, али их ојадише рибокрадице

– Имамо своју воду, такозвани Швеб, мали Дунавац, и она је лепо природно мрестилиште, али џаба нам то кад Рибочуварска служба не ради свој посао и лопови нам све покрадоше – киван је председник поменутог удружења Мирослав Јухасик. – Кад риба треба да се мрести, од априла до јуна, лопови бацају мрежу. Тако покраду рибу, а свака у себи има око два милиона икре.

Нама после ништа не остане... А с лоповима не можеш да се избориш. На потесу од Новог Сада до Бачке Паланке Дунавом шпартају два рибочувара, али они не могу много урадити по питању крађе. 

Како каже, некад не могу, а некад и не желе да се одазову позиву риболоваца који пријављују крађу.

– Треба да се промени Закон о рибарству. Јер, само код нас ти узму мрежу којом крадеш, а сутра ти је врате – истиче Јухасик.

Један од начина подизања свести о спортском риболову је едукација

најмлађих. Удружење „Швеб” има пионире, али председник те организације каже да родитељи нису толико заинтересовани да своју децу мотивишу да се баве тим спортом.

– Моја ћерка је била државна првакиња у риболову, а сада ми и унучићи пецају – хвали се наш саговорник, и додаје да је у својој „каријери” освојио 38 пехара и 82 медаље на разним такмичењима у риболову. Љубав према пецању има од давних дана и не може да замисли себе далеко од воде и природе. Зими, кад не може да се пеца, обавезно шета уз Дунав неколико километара јер само кад је у таквом окружењу, „лепше изгледа и боље се држи”. Кад је био млађи, спремао би прибор до један сат након поноћи да би у пет ујутру кренуо на пецање.

– Ја на пецање не носим ни храну ни пиће, а могу да седим цео дан на сунцу без сунцобрана, ето како се осећам – објашњава нам деда Мирослав, наводећи да је једини председник који нема кључеве просторија свог Удружења.

 Л. Радловачки

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.