Почеле обуке за геронто-неговатељице
Услед константног одлива геронто-неговатељица из Србије, Удружење грађана „Агрофутура” из Новог Сада јуче је почело програм обуке неговатељица за рад са старима, која ће се одржавати наредна два и по месеца, уз подршку Геронтолошког центра „Нови Сад” и Градске управе за социјалну и дечју заштиту.
У наредном периоду, 20 заинтересованих жена похађаће 20 часова теоријске наставе и 120 часова практичног дела у установама Геронтолошког центра на Лиману, Новом насељу и у Футогу.
– Увидели смо да постоји велика потреба за геронто-неговатељицама у Новом Саду, стога смо написали тај пројекат, а Градска управа за социјалну и дечју заштиту га је одобрила – каже једна од носилаца пројекта Славица Седлан из удружења „Агрофутура”. – Има жена које су заинтересоване за тај посао, али немају одговарајући сертификат. Иначе, главни предуслов је био да заинтересоване имају завршену средњу школу.
Међутим, да би нека жена била добра геронто-неговатељица, најпре мора да воли тај посао, да буде пуна разумевања и пажње према корисницима геронтолошких домова. Такође, треба да имају на уму да међу њима има и покретних и непокретних људи, те да морају бити спремне и за психички и за физички напор.
– Тешко је радити са старијима, али је мени лакше да будем с њима него да радим у кухињи – каже Стана Чекић, која има вишегодишње искуство у раду са старијим грађанима у оквиру Геронтолошког центра „Нови Сад”.
Током обуке, полазнице ће учити о врстама неге, принципима чињења добра, поверења, правичности, чувања медицинске тајне и хуманости, али и о томе на какве све инфекције код оболелих могу да наиђу, како да се не заразе, како да дезинфикују и стерилишу простор, на који начин да се опходе према корисницима и слично.
Након завршеног програма и стечених знања, геронто-неговатељице немају обавезу да стечено знање примене на локалу, стога су неке заинтересоване за рад у иностранству. Као главни разлог, наводе мале плате у том сектору код нас.
– Моја деца су велика, али сам им још увек потребна, тако да планирам да за сада останем овде, али ћу једног дана можда и отићи преко – објашњава Стана Чекић.
Текст и фото: Л. Радловачки