In Memoriam: Олга Микић (1928-2018)
НОВИ САД: Олга Микић (1928-2018) историчарка уметности, прва кустоскиња Галерије Матице српске и њена управница преминула је 16. октобра у Новом Саду.
Олга Микић је провела пуних 35 година рада у Галерији и посветила их култури, ликовној уметности и Матици српској. Током дуге и плодне каријере поставила је темеље проучавању, обради, документацији и презентацији националне ликовне уметности новијег доба и дала важан допринос почецима развоја музеологије у српској средини.
По завршетку студија историје уметности на Филозофском факултету у Београду (1952), запослила се 1953. у Галерији Матице српске као први кустос. Уз редовна напредовања у струци у Галерији је провела цео свој радни век до одласка у пензију 1989, а последњих година и на месту њеног управника (1983‒1989).
Подручје њеног стручног интересовања била је српска уметност од XVII до XX века. Највише се бавила српским сликарством XVIII и XIX века на подручју некадашње Карловачке митрополије. Првих година по доласку у Галерију активно је учествовала у обогаћивању галеријске уметничке збирке обиласком и рекогносцирањем подручног терена ради откупа уметничких дела из приватног власништва и дугорочних позајмица из друштвене својине, како би ова некада скромна ликовна збирка, деценијама презентована у оквиру Музеја Матице српске, постепено добила изглед комплетне галерије новије српске уметности од XVII до XX века.
По пресељењу Галерије Матице српске из зграде Марије Трандафил у нову зграду некадашње Продуктне берзе 1958. учествовала је у поставци нове сталне изложбе српског сликарства и графике од XVII до XX века.
Њен пионирски рад на евидентирању, атрибуцији, хронологији и топографији као темељима историографије био је од велике важности за сва будућа истраживања. Објавила је низ студија, каталога и монографија и приредила бројне изложбе у земљи и иностранству који су резултат њеног истраживања. За истакнута достигнућа добила је престижна признања као што су награда Културно-просветне заједнице Војводине „Искра културе” (1986) и Награда Музејског друштва Србије „Михаило Валтровић“ за животно дело (2006). Генерацијама иза себе оставила је јасне смернице којим методама, с коликом посвећеношћу и ентузијазмом треба проучавати дела, уметнике и појаве у свету ликовних уметности. Била је узоран учитељ и изузетан историчар уметности.
