Бачка Паланка коначно добија споменик Краљу Петру 

Овај владар који се званично назива и ослободилац, а међу народом познат је и као стари краљ, добиће споменик у центру града, у улици која носи његово име испред зграде Бачкопаланачке општине. Ово није први пут да је Паланка желела да има споменик краља Петра Карађорђевића, јер је прва иницијатива кренула још 1927. године, обновљена 1990. године, а сада је извесно да ће добити обележје које заслужује.              

Добијене су све потребне сагласности општинских и надлежних виших органа, а иницијативу за изградњу споменика средином јула ове године поднели су професор др Светозар Бошков, ванредни професор Филозофског факултета у Новом Саду и др Предраг М. Вајагић, председник Друштва наставника историје Бачка Паланка. Предлагачи кажу да су у складу са Одлуком Комисије за неговање историјских традиција на територији општине Бачка Паланка покренули ову иницијативу и веле да је прави повод за изградњу споменика једновековна годишњица  присаједињења Војводине Краљевини Србији.              

- Општина Бачка Паланка ће изградњом овог споменика добити обележје са којим могу да се индентификују сви њени становници – истичу предлагачи. – У прилог овој тврдњи говоре и чињенице да је  већ било иницијатива за изградњу споменика Краљу Петру Првом Карађорђевићу у овом граду и да су у тој иницијативи учествовали својевремено припадници свих народа који су живели у Паланци. Још 1927. године у некадашњим новинама „Стража“ које су овде излазиле у броју од 13. марта  можемо да прочитамо текст под насловом „Споменик Краљу Петру у Паланци“. Ову иницијативу покренуо је тадашњи одбор поштанских званичника и служитеља у Бачкој Паланци, а из текста види се да су иницијативу подржала удружења српске омладине која су тада овде деловала. Из списка дародаваца новчаних прилога види се да су тадашњи становници, без обзира на нацију и веру, давали прилоге да се подигне споменик у центру вароши. Тачније, из списка дародаваца види се да су прилоге скоро једнако давали Срби, Мађари, Словаци, Хрвати, Немци и Јевреји.

Додуше, нова иницијатива за изградњу споменика стигла је 1990. године од групе грађана из Товаришева, али ни тада као ни пре више од девет деценија иницијатива није успела.       

  - Да се ради о угледној и поштованој личности у српској историји која је радила у интересу, пре свега, обичног народа и да је била поштована не само у нашој земљи него и у Европи, говори податак да је и за време окупације током Другог светској рата главна варошка улица задржала име краља Петра  Карађорђевића – објашњавају Бошков и Вајагић. – После рата улица мења име у Маршала Тита, али јој је 1990. године враћено име. С обзиром да се и зграда општине налази у улици која носи његово име природно је да се споменик налази баш ту. Споменик би био укупне висине 4,5 метара од чега би постамент био од црвеног мермера висине око два метра, квадратног облика у основи 1,40х1,40 метара. На постаменту би био постављен бронзани кип краља Петра у свечаној униформи са шубаром на глави укупне висине 2,5 метара у стојећем ставу и гледао би на главну улицу. На постаменту би са све четири стране били натписи. На северној страни било би исписано „Краљ Петар Први Карађорђевић 1844-1921“. На јужној страни био би грб Краљевине Србије. На источној страни био би натпис „Споменик подижу грађани општине Бачка Паланка у години обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији“. На западној страни било би исписано „Косово, Метохија, Стара Србија, Бачка, Банат, Срем“. Око споменика требало би направити узан пролаз (максимално два метра) поплочан бехатоном, поставити две клупе и све спојити са шеталиштем дуж главне улице.             

Бачкопаланачка општина обезбедила је локацију, али и потребна средства за изградњу споменика из буџета локалне самоуправе, односно градиће се новцем овдашњих пореских обвезника. Формиран је и Одбор за изградњу споменика, а председник мр Мирослав Сићевић каже да ће споменик вероватно бити завршен до 15. новембра.

Архитекте кажу да  споменик треба поставити у оси симетрије објекта општине. Не треба заузимати, поред осталог, централни део травнате површине, јер споменик неће бити уочљив поред изузетно високог дрвећа у склопу парка. Односно, споменик треба позиционирати ближе тротоару Улице Краља Петра, или још боље ближе улазу у зграду општине. Стручњаци такођу саветују да објекат својим волуменом, висином и димензијама споменика не би требало да доминира над осталим урбаним деловима простора. 

         Милош Суџум