Егзит ове године Новом Саду и Србији донео 13,3 милиона евра

Како се наводи, то је показало истраживање које се редовно спроводи за време фестивала, али се додаје да на ову бројку, према свим проценама, треба додати још већу вредност промотивне кампање Егзита у чак 36 земље света која у фокус, поред фестивала ставља и Петроварадинску тврђаву, Нови Сад и Србију. 

Истраживање је, поред демографске структуре посетилаца који су у нашу земљу стигли из преко 70 земаља света, обухватило и њихову просечну потрошњу, али и музички укус, општи утисак о фестивалу, као и граду у којем се одржава.

Овогодишњи "Најбољи европски фестивал"Егзит фестивал током четири дана остварио је посету од готово 200.000 људи, а приметан раст забележен је међу посетиоцима који су дошли ван Европе, којих је било рекордних 10 одсто.

Међу њима предњаче посетиоци из Аустралије, САД и Турске, док су забележени доласци и из неких веома далеких земаља попут Колумбије, Индије, Јапана, са Кајманских острва, из Катара и Сингапура, наводи се у саопштењу.

Традиционално велики број посетилаца дошао је из држава бивше Југославије, њих 18,7 одсто, док је из земаља Западне Европе дошло 20,4 одсто посетилаца, међу којима су предњачили љубитељи фестивала из Немачке, Холандије, Француске, Велике Британије, Аустрије, Италије, Данске, Ирске и Шпаније. 

Из земаља Источне Европе стигло је 12,8 одсто посетилаца, а највише из Мађарске, Грчке, Румуније, Бугарске, Пољске и Словачке. 

Када се посматра број посетилаца по градовима, поред Новосађана највише посетилаца на Егзит долази из Београда, Лондона, Амстердама, Загреба, Сарајева, Љубљане, Будимпеште, Париза, Берлина, Бања Луке, Истанбула, Осијека, Ниша, Тузле, Анкаре, Франкфурта, Суботице, Ротердама, Марсеја, Сомбора, Измира, Зрењанина, Сегедина, Крагујевца, и многих других. 

Чак 70 процената странаца који су дошли на Егзит су ове године у Новом Саду били први пут, док је 91,1 опдсто укупног броја "Егзиташа" у Европску престоницу културе дошло само због фестивала.

 Високообразовани посетиоци чинили су већ стандардних 80% од укупног броја, а међу посетиоцима на Петроварадинској тврђави ове године највише је било запослених, њих чак 51,4 одсто, које прати очекивано висок број студената од чак 40,7 процената. 

У Србији је  током Егзит фестивала, по истраживањима ТИМ центра, убедљиво су највише трошили туристи из Западне Европе, просечних 585 евра, а прате их туристи из ваневропских земаља, који су остављали у просеку 584 евра. Посетиоци из Источне Европе остављали су локалној привреди 517 евра, док су међу посетиоцима из региона највише трошили Словенци 491 евра, а најмање гости из БиХ 340 евра. 

У наведене износе укључени су само трошкови који остају домаћим компанијама, попут смештаја, локалног превоза, исхране, пића, сувенира и слично. 

Највећи број посетилаца фестивала, њих чак две трећине, изнајмљивали су све врсте смештаја, од станова и апартмана до хостела и хотела, а поред оних који су се враћали својим кућама после провода, мањи део чинили су и посетиоци са смештајем код пријатеља или родбине.

Инострани туристи оценили су Егзит 2018 са просечном оценом 4,34, док је код гостију који су на Егзиту први пут та оцена нешто већа и износи 4,47. Занимљиво је да су посетиоци позитивно оценили продукциони искорак на главним бинама фестивала, дајући високу оцену од 4,49 за техничку продукцију, док је осећај безбедности на фестивалу такође високо оцењен са оценом 4,30. 

Истраживање је радио новосадски "ТИМ Центар", а рађено је на репрезентативном узорку током трајања фестивала. Анкетирани су искључиво посетиоци који су улазницу купили, док су учесници, радници, представници медија, спонзора и других институција изузети.