Најџел Кенеди вечерас отвара 50. Бемус  

С флашом пива у руци, обучен у дрес фудбалског клуба Астон Вила, Кенеди је изашао пред новинаре у прес сали београдског аеродрома Никола Тесла и одмах казао да су Саво Милошевић и Саша Ћурчић играли за клуб који навија. 

Памте их навијачи Астон Виле...одлични момци и талентовани играчи, сада смо лоши, али ја сам одан свом клубу, казао је Кенеди док је поздрављао музичаре који ће сутра увече делити сцену са њим. 

Ово су мајстори, велики мајстори...радијем се што ћу сутра свирати с њима, казао  је Кенеди показујући руком на музичаре.

Славни музичар се потом на моменат уозбиљио и казао да му је јако драго што се враћа у Београд. 

Овде људи са много страсти долазе на концерте да би уживали у врхунској музици. У Београду сам наишао на људе који имају велико срце и умеју да воле и да се забављају, казао је Кенеди. 

Пре Београда Кенеди је наступао у Букурешту и казао да је просторија за припрему пред наступ била невероватно мала у хали где су наступали. 

Нисмо могли да се окренемо у тој соби, али ми волимо да путујемо и свирамо. Никако ово што радимо не доживљавамо као посао већ као прилику да поделимо добру енергију и емоције с финим људима који се радују музици. Добар концерт зближи људе и то је заправо наша мисија, казао је Кенеди. 

Славни виолиниста ће свирати дела Јохана Себастијана Баха и Џорџа Гершвина и сопствену композицију коју је посветио Пољској. 

Баха свирам сваки дан и то је за мене нека врсто психолошког и физичког тренинга. То је начин да останем у форми. Када сам похађао једну од музичких школа кроз које сам прошао у свом животу, терали су нас да вежбамо јогу. То за мене нимало није било духовно искуство... Морао сам да одем из те школе бежећи од јоге. Са друге стране када сваког јутра свирам Баха то је за мене право духовно искуство. Бахова музика на мене делује терапеутски. Снажи мој ум и оставља моје тело у добром тренингу, казао је Кенеди. 

Он је додао да у другом делу концерта публику очекују дивне композиције које је Гершвин створио. 

То су нежне ноте које крепе душу сваког ко их слуша, а богами и нас који ћемо их свирати на сутрашњем концерту. Знам да ће на концерту бити специјална атмосфера. Када сам дошао након бомбардовања Србије 1999. године у Београд наишао сам на топле дружељубиве људе. Увек сам веома срећан што могу да видим своје пријатеље у Београду, казао је Кенеди. 

Затим је у свом стилу објаснио зашто свира музику насталу у Пољској. 

Признајем да сам комлетан папучић...ауторитет моје жене која је Пољакиња понекад код мене изазива страх, рекао је Кенеди и изазвао смех свих у просторији. 

Каже да је за њега посебно искуство било музицирање на улицама Њујорка. 

Ако се некоме свиђа ваша музика он ће стати и наградити вас ситним новцем...У супротном само ће проћи. Зарадио сам доста свирајући на Петој авенији и схватио да ја у ствари свирам за људе. Није важно да ли свирам у пабу или у пустињи, важно је да људима дарујем добру енергију и страсну музику, казао је Кенеди. 

За њега у Пољској, где сада живи, постоји само фудбалски клуб Краковиа. 

Обожавам те локалне мале клубове са великим срцем који улажу у мале  талентоване играче. У Србији бих навијао за Партизан, казао је Кенеди.