Мемоари мајора Милошевића из рата и револуције (1941-1945)
БЕОГРАД: У Клубу - књижари - галерији Гласник данас је представљена књига "Српска прича" (Сећања из рата и револуције 1941-1945) аутора Александра М. Милошевића, коју је приредио историчар из Института за савремену историју Немања Девић.
О књизи су говорили су Горан Милошевић, син Александра М. Милошевића који је за ову прилику допутовао из Канаде гдеје рођен и ради као архитекта, Немања Девић, Борисав Челиковић, уредник издања, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.
Арбутина је истакао да је оваква књига била потребна јер описује збивања на тлу бивше Југославије између два рата и током рата, али и живот српске политичке дијаспоре у свету скоро током целог 20 века, јер је Александар М. Милошевић (1910-2009) водио дневник током рата али је водио и живу преписку са угледним Србима у дијаспори што је приређивач видео из 10.000 писама које је сачувао његов син.
"Мемоари се пишу само када се сећамо лепших ствари, а мајор Милошевић је о свему и свима писао са доста горчине. Његова књига је врхунска мемарска литература као драгоцени извор поузданих информација за истоиричаре"навеп је Арбутина.
Уредник Челиковић који је у својој библиотеци "Саборник" већ дотакао тему грађанског рата међу Србима који се водио упоредио са борбом против окупатора је казао да је југословенска историографија све до Титове смрти имала само једну-комунистичку "истину", а тек 90-тих се у публицистичкој литератури пише о грађанском рату између припадника Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и комунистичких снага.
И Немања Девић сматра да је неопходно окренути мемоареистици да би се што више сазнало о периоду који је описао МИлошевић јер о томе нема довољно архивске грађе.
Он је оценио да је књига "Српска прича" "искрено, узбудљиво сведочанство, а да је аутор поседовао веома леп стил и показао велику истинољубивост и никада није био ничији апологета и није се устручавао да изнесе негативне особине неких од вођа равногорског покрета".
За Горана Милошевића је важно што је књигу објавио "Службени гласник" и испричао како се његов отац држао у емиграцији и како га послератна власт није ставила у ред ратних издајника.