Фискални савет: 450 милиона евра употребити за привредни раст

“Фискална кретања у 2018. годину су повољна, оствариће се суфицит у буџету, а дуг се приближава дозвољеној граници. Зато је прави тренутак да се буџет и политика Владе окрене великим изазовима који преостају, а то су низак привредни раст и уређење јавних финансија”, изјавио је данас председник Фискалног савета Павле Петровић на конференцији за новинаре.



Представљајући извештај под називом "Фискална и економска кретања у 2018. и препоруке за буџет 2019.", Петровић је рекао да ће влада у 2019. имати на располагању додатних 450 милиона евра, што је 1,0 посто БДП-а, које би требало да употреби за стимулисање привредног раста.



Наиме, према мишљењу Фискалног савета одговарајући буџетски план за 2019. је дефицит од 0,5 одсто БДП, што ће, како се оцењује, ослободити 400-450 милиона евра за повећање јавних инвестиција и смањење пореског оптерећења рада.

Фискални савет процењује да ће привредни раст Србије у 2018. години износити 4,4 одсто.



"Фискални савет је у децембру 2017. прогнозирао да ће раст бити преко 4,0 процента, иако је пројекција владе била 3,5 одсто. И тада се видело да ће кроз једнократне ефекте тај раст искочити изнад", изјавио је председник Фискалног савета Павле Петровић, на конференцији за медије.



Раст ће, како је прецизирао на на представљању извештаја "Жфискална и економска кретања у 2018. и препоруке за буџет 2019.", бити вођен привременим факторима, као што је раст пољопривредне производње.



Сматра, међутим, да су то једнократне промене, које не обезбеђују стабилан раст.



Када се искључе једнократни ефекти, стварни раст БДП-а Србије је, како каже, 3,2 одсто, што је спорије у односу на упоредиве земље из региона Централне и Источне Европе.

Слободна средства у буџету за 2019. годину требало би искористити за стимулисање привредног раста, и за увођење уређеног система у јавним финансијама, као што је пензијски систем и систем зарада запослених у јавном сектору, оцењује Фискални савет.



“Половину тих средстава треба употребити за повећање јавних инвестиција, јер оне значајно утичу на пораст економског производа земље, а преосталу половину за смањење пореског оптерећења привреде”, додао је Петровић.



Уколико би се, како објашњава, цела та половина од преко 200 милиона евра искористила за смањење оптерећења на зараде, ниво захватања на терет послодаваца би се смањио са актуелних 63 на 60 посто.



Фискални савет је мишљења и да би следеће године требало трајно да се уреди начин повећања и уређивања пензија, и да се уведе правило индексације пензија, које је недавно донетим законом отклоњено.



Такође сматрају да је "учешће јавних инвестиција у БДП-у потребно и могуће повећати у 2019. на око 4,0 посто БДП-а".



ФС препоручује делимично укидање забране запошљавања и циљано запошљавање, напомињући да је за пет година у Србији 18.000 запослених мање и да нема превише укупно запослених у државном сектору.



Како напомињу, забрана запошљавања је за последицу имала раст привремено-повремених и сличних ангажмана и нарушавање структуре запослености, при чему су "хронични и недопустиви мањкови у неким секторима, као што су здравство, Пореска управа, екологија, приступање ЕУ у пољопривреди...".



У публикацији се истиче да је неопходно коначно завршити анализе и систематизације радних места, и да у 2019. треба запошљавати једног радника на сваког отишлог, односно да стопа замене буде у сразмери 1:1, а не 1:5 као до сада.

Фискални савет је оценио данас да је добро што је укинута кризна и привремена мера умањења изнадпросечних пензија, али да је лоше то што је приликом укидања те мере укинута и формула за будуће усклађивање пензија са инфлацијом и са стопом привредног раста.



Представници Фискалног савета су поновили на конференцији за новинаре да се не слажу са укидањем формуле за утврђивање висине и годишње индексације пензија, али сматрају да ће постојећа финансијска стабилизација пензијског система омогућити дарежљивију форумулу за усклађивање пензија и да ће она у 2019. години бити и усвојена.



"Тачно је да постоји већи буџетски простор да се пензије усклађују више него што предвиђа формула инфлација плус раст БДП-а од преко 4,0 посто, али није постојао ниједан системски разлог да се та формула укида", изјавио је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.



Он је, на представљању извештаја "Фискална и економска кретања у 2018. и препоруке за буџет 2019.", рекао да су постојала буџетска средства да се пензије редовно, у складу да бившим законом о ПИО, усклађују и 2019. године.



Алтипармаков је навео да укупан буџетски простор за повећање прензија у идућој години износи 35 милијарди динара, а будући да укидање закона о привременом смањењу пензија кошта 25 милијарди годишње, на располагању остаје око 10 милијарди динара, што је, како каже, сасвим довољно да се приступи редовном усклађивању пензија у складу са формулом инфлација плус раст БДП-а.



"Уместо да се у 2019. години свима пензије ускладе редовно према формули, за 2,5 посто, донета је очигледно политичка одлука да се оним пензионерима са примањима испод 30.000 или 32.000 динара повећају пензије за пет процената, и да се то назове ''новчано увећање уз пензију'', а да се оним пензионерима преко износа од 32.000- 33.000 динара, пензије не повећају уопште”, каже Алтипармаков.



Како наводи, то је разлог зашто у буџету нема више средстава за додатно повећање.



“Средства су постојала и она су потрошена на овај програм који је уведен изменама пензијског закона, а за које сматрам да угрожавају неке карактеристике пензијског система које постоје деценијама”, закључио је он.