Fiskalni savet: 450 miliona evra upotrebiti za privredni rast

“Fiskalna kretanja u 2018. godinu su povoljna, ostvariće se suficit u budžetu, a dug se približava dozvoljenoj granici. Zato je pravi trenutak da se budžet i politika Vlade okrene velikim izazovima koji preostaju, a to su nizak privredni rast i uređenje javnih finansija”, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na konferenciji za novinare.



Predstavljajući izveštaj pod nazivom "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019.", Petrović je rekao da će vlada u 2019. imati na raspolaganju dodatnih 450 miliona evra, što je 1,0 posto BDP-a, koje bi trebalo da upotrebi za stimulisanje privrednog rasta.



Naime, prema mišljenju Fiskalnog saveta odgovarajući budžetski plan za 2019. je deficit od 0,5 odsto BDP, što će, kako se ocenjuje, osloboditi 400-450 miliona evra za povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja rada.

Fiskalni savet procenjuje da će privredni rast Srbije u 2018. godini iznositi 4,4 odsto.



"Fiskalni savet je u decembru 2017. prognozirao da će rast biti preko 4,0 procenta, iako je projekcija vlade bila 3,5 odsto. I tada se videlo da će kroz jednokratne efekte taj rast iskočiti iznad", izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, na konferenciji za medije.



Rast će, kako je precizirao na na predstavljanju izveštaja "Žfiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019.", biti vođen privremenim faktorima, kao što je rast poljoprivredne proizvodnje.



Smatra, međutim, da su to jednokratne promene, koje ne obezbeđuju stabilan rast.



Kada se isključe jednokratni efekti, stvarni rast BDP-a Srbije je, kako kaže, 3,2 odsto, što je sporije u odnosu na uporedive zemlje iz regiona Centralne i Istočne Evrope.

Slobodna sredstva u budžetu za 2019. godinu trebalo bi iskoristiti za stimulisanje privrednog rasta, i za uvođenje uređenog sistema u javnim finansijama, kao što je penzijski sistem i sistem zarada zaposlenih u javnom sektoru, ocenjuje Fiskalni savet.



“Polovinu tih sredstava treba upotrebiti za povećanje javnih investicija, jer one značajno utiču na porast ekonomskog proizvoda zemlje, a preostalu polovinu za smanjenje poreskog opterećenja privrede”, dodao je Petrović.



Ukoliko bi se, kako objašnjava, cela ta polovina od preko 200 miliona evra iskoristila za smanjenje opterećenja na zarade, nivo zahvatanja na teret poslodavaca bi se smanjio sa aktuelnih 63 na 60 posto.



Fiskalni savet je mišljenja i da bi sledeće godine trebalo trajno da se uredi način povećanja i uređivanja penzija, i da se uvede pravilo indeksacije penzija, koje je nedavno donetim zakonom otklonjeno.



Takođe smatraju da je "učešće javnih investicija u BDP-u potrebno i moguće povećati u 2019. na oko 4,0 posto BDP-a".



FS preporučuje delimično ukidanje zabrane zapošljavanja i ciljano zapošljavanje, napominjući da je za pet godina u Srbiji 18.000 zaposlenih manje i da nema previše ukupno zaposlenih u državnom sektoru.



Kako napominju, zabrana zapošljavanja je za posledicu imala rast privremeno-povremenih i sličnih angažmana i narušavanje strukture zaposlenosti, pri čemu su "hronični i nedopustivi manjkovi u nekim sektorima, kao što su zdravstvo, Poreska uprava, ekologija, pristupanje EU u poljoprivredi...".



U publikaciji se ističe da je neophodno konačno završiti analize i sistematizacije radnih mesta, i da u 2019. treba zapošljavati jednog radnika na svakog otišlog, odnosno da stopa zamene bude u srazmeri 1:1, a ne 1:5 kao do sada.

Fiskalni savet je ocenio danas da je dobro što je ukinuta krizna i privremena mera umanjenja iznadprosečnih penzija, ali da je loše to što je prilikom ukidanja te mere ukinuta i formula za buduće usklađivanje penzija sa inflacijom i sa stopom privrednog rasta.



Predstavnici Fiskalnog saveta su ponovili na konferenciji za novinare da se ne slažu sa ukidanjem formule za utvrđivanje visine i godišnje indeksacije penzija, ali smatraju da će postojeća finansijska stabilizacija penzijskog sistema omogućiti darežljiviju forumulu za usklađivanje penzija i da će ona u 2019. godini biti i usvojena.



"Tačno je da postoji veći budžetski prostor da se penzije usklađuju više nego što predviđa formula inflacija plus rast BDP-a od preko 4,0 posto, ali nije postojao nijedan sistemski razlog da se ta formula ukida", izjavio je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.



On je, na predstavljanju izveštaja "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019.", rekao da su postojala budžetska sredstva da se penzije redovno, u skladu da bivšim zakonom o PIO, usklađuju i 2019. godine.



Altiparmakov je naveo da ukupan budžetski prostor za povećanje prenzija u idućoj godini iznosi 35 milijardi dinara, a budući da ukidanje zakona o privremenom smanjenju penzija košta 25 milijardi godišnje, na raspolaganju ostaje oko 10 milijardi dinara, što je, kako kaže, sasvim dovoljno da se pristupi redovnom usklađivanju penzija u skladu sa formulom inflacija plus rast BDP-a.



"Umesto da se u 2019. godini svima penzije usklade redovno prema formuli, za 2,5 posto, doneta je očigledno politička odluka da se onim penzionerima sa primanjima ispod 30.000 ili 32.000 dinara povećaju penzije za pet procenata, i da se to nazove ''novčano uvećanje uz penziju'', a da se onim penzionerima preko iznosa od 32.000- 33.000 dinara, penzije ne povećaju uopšte”, kaže Altiparmakov.



Kako navodi, to je razlog zašto u budžetu nema više sredstava za dodatno povećanje.



“Sredstva su postojala i ona su potrošena na ovaj program koji je uveden izmenama penzijskog zakona, a za koje smatram da ugrožavaju neke karakteristike penzijskog sistema koje postoje decenijama”, zaključio je on.