ДНЕВНИК ИСТРАЖУЈЕ Како ће се Војвођани грејати и догревати ове зиме
НОВИ САД: Као и прошле године у ово време из неколико подручја широм Србије стижу информације о појачаном присуству тзв. суспендованих и респирабилних ПМ10 честица у ваздуху (штетне микрочестице које се везују за плућне алвеоле).
Њихово појављивање у атмосфери углавном се везује за издувне гасове аутомобила возила у саобраћају, топлане и електране на угаљ, као и за велика индустријска постројења… Међутим, стручњаци за аеро загађење кажу да се појачано присуство ПМ10 честица у ваздуху поклапа са враћањем великог броја домаћинстава грејању на чврста горива, пре свега дрва…
У већини стоваришта широм Србије бележи се већа потражња за тврдим огревним дрветом (највише се продају буква и багрем), а чини се и да никад богатија није била понуда разних варијанти “смедереваца” и сличних пећи.
Не треба много трагати за разлогом веће потрошње огревних дрва, јер простом употребом основних рачунских операција, врло лако се стиже до упоредних цена свих врста грејања где уз пар изузетака, по правилу дрва држе позицију најефтиније варијанте. Наиме, на стовариштима по Војводини кубни метар тврдих дрва се продаје по цени од 5.500 до 6.500 динара, а за загревање иоле изолованог објекта од 100 метара квадратних довољно је 10-12 кубика дрва и са евентуалним трошковима сечења и цепања, такво домаћинство ће грејна сезона коштати око 70.000 динара.
Наравно, овај износ може бити и нижи уколико се у потрагу са огревним дрветом крене по забаченијим фрушкогорским селима где се барем према тихим гласинама, дрва могу наћи и по цени од 4.500 динара. Наравно удаљеност повећава трошкове превоза па је крајња цена близу оне коју треба платити на стовариштима, а осим тога постоји и реална опасност да током транспорта неко од овлашћених лица постави питање порекла таквог товара дрва па на крају могу да коштају и више него што се новцем може платити …
Да се све више домаћинстава окреће ложењу, потврђују и информације из Националног парка Фрушка гора и ЈП “Војводинашуме” где кажу да им већ пар година расте потражња за огревним дрвима, али да се истовремено бележе и појачане активности шумокрадица који су дрва почели да секу и у најзаштићенијим шумама Фрушке горе.
Иако је гасна мрежа у последњих неколико година стигла и до већине села, овај “обећани” енергент ипак није испунио очекивања. Са ценом која констатно расте, нестабилним квалитетом гаса који се испоручује и сталном тензијом око тога којим ће токовима стизати до наше земље, корисници сваку зиму дочекују са неизвесношћу јер се готово свакодневно могу чути претње да ће неко негде “заврнути славину”. Уз потрошњу којој се због неједнаког квалитета гаса не може ући у траг и цену од четрдесетак динара по кубном метру, грејање на природни гас је варијанта коју напушта све већи број домаћинстава, а због већ постојећих инсталација они се најчешче окрећу дрвима или угљу, а ређе електричној енергији.
На сам помен грејања на струју, већина оних који су пробали да се огреју преко ЕПС-а ће се ухватити за главу и рећи “само то не”… Релативно скупа струја, компликовани обрачуни и нејасни рачуни у овом случају тек постају нерешива енигма јер како кажу они који се овако греју, готово је немогуће планирати и проценити трошкове грејне сезоне.
Када су у питању еколошки прихватљиви начини загревања стамбених објеката попут соларних панела или топлотних пумпи које користе топлину из дубине земље, приметно је спорадично присуство таквих пројеката, али је њихово учешће у “грејној мапи” и даље испод једног процента тако да се сматра занемарљивим. Интерасантна је али још занемарљивија појава коришћења топлоте коју стварају машине за “рударење” биткоина и других криптовалута. Крипто -рудари током лета муку муче са вишком топлоте, али зато зими доста лако могу да је преусмере за грејање просторија.
Н. П.
Суботичани на време куповали огрев
У Суботици већина грађана окрев је набављала током јула и августа кажу у суботичким дрварама и додају да има довољно огревног материјала за све оне који се греју на дрва или угаљ.
Цена огрева у већини дрвара није мењана у односу на прошлу годину, а наши суграђани најчешће огрев купују на рате. Цена багремовог дрвета са сечом и превозом у једној суботичкој дрвари је 5600 дин по кубику, док су буква, храст, цер и граб 5800 дин. За тону лигнита потребно је издвојити 8500 динара, за сушени угаљ 13500 колико кошта и мрки. За једну кућу од 100 м2 у зависности од енергетске ефикасности објекта, у просеку је потребно за једну зиму око 10 кубика дрва за које је потребно издвојити око 56000 динара. Купци се најчешће одлучују за куповину на рате.
Последњих година све више Суботичана се греје и на пелет за који је потребно издвојити 24500 динара за тону, док се џак овог огрева може купити за 400 динара.
ЈКП “Суботичка топлана“ кажу да су већ крајем септембра извршене хладне пробе свих система даљинског грејања и да су спремни за топле пробе. Пробе функционалности система, односно „топле пробе“, почеће по стицању услова прописаних Одлуком о условима и начину снабдевања топлотном енергијом.
У стану од 40 квадратних метара потрошачи годишње грејање плате 20.000 динара. Плаћа се током целе године, јер је пре две године поново уведен двотарифни систем, односно потрошачи плаћају фиксни и варијабилни део.
В. Х.
У Кикинди топли радијатори без поскупљења
У припремама за почетак грејне сезоне у Кикинди, где је на даљинско грејање прикључено око 3.000 корисника, ЈП „Топлана„ је најавила да су topplе пробе планиране од 8. до 10.октобра, како би се проверила исправност свих инсталација.
Уколико буде потребе у “Топлани” ће све предузети да обаве неопходне поправке. Директор тог предузећа Мирослав Чичулић кже да се цене грејања највероватније неће мењати до краја ове године, а евентуално поскупљење највише ће зависи од цене земног гаса, који се користи као енергент.
Чичулић каже да иако је било још захтева за искључење са система даљинског грејања у зградама колективног становања, то није реализовано због неиспуњености услова.
Кикинђани који у својим домовима сами воде рачуна о грејању према могућностима су набавили или тек прибављају чврста горива, а због хладноће у јутарњим и вечерњим сатима већ и активирали термоакумулационе пећи на струју и пећи на земни гас.
М. Митровић
У Врбасу сви плаћају по утрошку
Радови који се одвијају у 6 котловница које опслужују грејна тела у Врбасу биће завршени пар дана уочи 15. октобра таман у време за извођење „топлих“ проба – кажу у врбаском ЈКП “Стандард”. Остало је да се угради још пар калориметара у блоку „18“ и на тај начин ће цена испоруке топлотне енергије за све кориснике нашег система грејања обрачунавати по утрошку, а не по квадрату грејног простора.
ЈКП „Стандард“ има 1427 корисника, од тог броја 1358 су стамбене јединице, а 69 је пословних простора. Просечна наплата током грејне сезоне је преко 80%, с тим да је редовним платишама омогућен попуст од 3%.
Цена грејања је за prеthodnu грејну сезону износила је 24,53 динара за стамбени, односно 30,66 за пословни простор за фиксни део, односно 4,85 за стамбени и 6,06 за пословни простор за варијабилни део. Постоје индиције да ће доћи до повећања цена, али то треба да се одлучи током следеће недеље на састанку са челницима локалне самоуправе.
З. Д.
У Зрењанину цене мировале
Грејна сезона у Зрењанину званично би требало да почне 15. октобра, најављено је из Јавног комуналног предузећа “Градска топлана”. Радијатори у становима могли би да постану топлији и раније, уколико се догоди да три дана за редом, у 21 сат, измерена температура, према подацима Репубичког хидрометеоролошког завода, не буде прелазила 12 степени Целзијусове скале.
У “Градској топлани” нам је речено да су у овом тренутку на систем даљинског грејања прикључена 7.803 корисника, што је нешто мање у односу на 2017, јер су се током ове године са тог система искључила 33 корисника.
Цене даљинског грејања у Зрењанину су остале исте као и раније, па ће тако корисници и ове зиме варијабилни део плаћати 5,43 динара по киловат-часу, док је изворна цена за фиксни део 29,76 динара по квадратном метру стана, на месечном нивоу.
Када је реч о систему дистрибуције природног гаса, у “Градској топлани” наводе да се цене примењују од 2. октобра 2017. године и да износе између 32,57 и 36,01 динара по кубном метро, без ПДВ-а, у зависности од категорије потрошача, количине утрошеног гаса и термина потрошње. Ж. Б.
Сомборцима огрев охладио новчанике
С пуно разлога се Сомборци надају што топлијој јесени, пошто је, традиционално, једна од највећих ставки кућних буџета издатак за грејање.
Мада рачуница доказује да је још увек најјефтиније грејати се на струју (уз услов да домаћинства поседују двотарифна бројила), за којим је по исплативости и грејање на гас, највећи број овдашњих житеља се и данас опредељује за чврста горива.
Ко није имао прилику да се огревом снабде у пролећним и ранолетњим месецима, када је огрев био и до 15-20 одсто јефитинији, данас за кубик тврдог огревног дрвета као што су буква, багрем и јасен (које је приде и влажно) мора да издвоји до 6.200 динара у шта је у већини дрвара урачунато и сечење и превоз. Меко огревно дрво је за свега 1.000 динара јефтиније, а један број житеља овог краја се снабдева и у оближњем Бачком Моноштору у чијим околиним шумама државно предузеће „Војводинашуме“ организује крчење подраста, па уз „закуп“ парцеле, ангажовање секача, извлачење дрвета из шуме, кубик огрева буде тек незнатно јефтинији.
Они који огревно дрво купују у цепаницама, морају да рачунају и на додатни трошак, па тако „мајстори“ за сечење и цепање своју услугу наплаћују по 200 динара по кубном метру дрвета, док они који сами не могу (или не желе) и да сложе исечено и исцепано дрво, за ово морају да плате и до 300 динара по кубику.
С друге стране, није мали број ни оних који користе угаљ и све популарнији пелет, па се тако у сомборским дрварама може купити камени угаљ „бановићи“ по цени од 14.000 динара по тони или костолачки лигнит (намењен популарним шпоретима, „смедеревцима“) за 8.500 динара по тони, а у ту цену је урачунат и превоз на територији града. Док се још летос џамбо-пакет пелета од тврдог дрвета могао набавити и у противвредности од 160 евра, прва јесења хладна јутра су ову цену за тону (тачније 1.050 килограма) буковог пелета подигла на чак 200 евра.
Сомборско ЈКП „Енергана” пред почетак грејне сезоне обрадовало је кориснике услуга даљинског система грејања, и то ценом нижом за четири одсто. У топлани кажу да се умањење односи и на фиксни и на варијабилни део трошкова. Према новом ценовнику, који градска топлана примењује од 1. октобра, цена киловат-часа утрошене енергије износи 5,66 динара без обрачунатог ПДВ, што је умањење за 4,55 одсто у односу на садашњу цену.
М. Миљеновић
Новосађанима мањи рачуни
Како кажу запослени из новосадских стоваришта цене су најповољније у априлу и мају, те саветују грађане да је тада најбоље време за куповину дрва. Тренутно су потражња и понуда мање у односу на prеthodnu сезону.
Према речима Снежане Суботић из стоваришта “Платан НС” у понуди се налазе огревно дрво и дрвени брикети, а највише се продају тврда дрва попут букве, храста и цера.
- Цена огрева заједно са услугом резања је 6.500 динара по метару кубном, а купци сами организују превоз. Што се тиче угља има га довољно, продаје се у комаду као и у коцки и брикетима по цени од 8.500 динара тона - рекла је Снежана.
Ипак, једна од запослених у стоваришту “Мај-Гор” Весна Спасојевић, истиче да у последње време постоји проблем са набавком како дрва тако и угља. Она додаје да угља скоро да и нема, једино што имају у понуди је висколокалорични угаљ “бановићи” чија је цена 14.500 динара тона и који се продаје на велико или у џаковима. У овом стоваришту цена дрва је 6.500 динара кубни метар, међутим у ту цену не улази резање. Организују превоз сопственим кипер камионом до локације купца, а цена зависи од купљене количине и места.
У индивидуалним кућама, које користе природни гас за загревање, месечни рачуни зависе од потрошње. Уз садашњу цену кубика природног гаса од око 45 динара, за просечну потрошњу у зимској сезони, од око 250 кубних метара, месечни рачун достиже око 11.000 динара. У стамбеним зградама које користе гас за загревање укупна месечна потрошња дели се по квадратури станова. Уједно, такви објекти имају намештене темпомате, односно тајмере када се грајање ујутру појачава и ноћу смањује, што такође утиче на висину месечног рачуна. Углавном за стан од 60 квадрата, у месецима када је зима најача, рачун за гас буде око 5.000 динара.
Они који се греју на струју могу имати изузетно високе рачуне, али и плаћати мање, а све зависи од тога када укључују грејна тела. Рачун за потрошену струју свакако ће бити много виши ако потрошња премаши 1.600 киловата, чиме се улази у најскупљу, црвену зону. Треба водити рачуна да се грејна тела укључују ноћу, када је киловат јефтинији, односно цена је четири пута нижа, а та разлика у црвеној зони значи да је скупљи киловат око 15,5 динара, а јефтинији око 4,50. Тако ће за потрошених, рецимо, 2.000 киловата, од којих је 800 скупих а 1.200 јефтиних, месечни рачун бити око 15.500 динара, док ће у обрнутој сразмери рачун бити око 4.500 динара виши и износити око 19.500.
За грејање преко ЈКП “Новосадска топлана” за стан од 60 квадратних метара месечни трошак је око 6.000 динара, трошкови плаћају целе године, а грејна сезона траје шест месеци, те за за грејање се годишње одваја око 70.000 динара. Недавно је у Новом Саду цене грејања смањена те грејање по квадратном метру износити 84,6 динара, уместо 88,86. На тај износ обрачунава се 10 одсто ПДВ-а. нС. Кр.
Цепанице сигурније од струје и гаса
Бачка Паланка и тринаест припадајућих села броје око 56.000 душа, а ако је судити по првим хладнијим октобарским данима овдашњи Бачвани преферирају дрво и већ су потпалили своје пећи. Као што се прасе не гоји уочи празника тако и овдашњи домаћини, а посебно они који имају новаца, огревним дрветом снабдели су се прошлог лета, па чак и с пролећа. У самој Бачкој Паланци која по људима чини око половину општине домаћини су се, када је реч о извору топлотне енергије за настапујуће хладне дане, поделили на оне традиционалисте који ће у пећи за централно грејање, али и рустик пећи и смедеревце, ложити дрва, и оне „модерније“ који ће се грејати пећима које сагоревају природни гас, или електричну енергију.
Грејање на природни гас овде није новотарија, јер Бачка Паланка је гасификована пре скоро три деценије, а нешто касније и још нека села као што су Челарево, па и Нештин који административно припада бачкопаланачкој локалној самоуправи, а географски је лоциран у Срему. Чињаница је да из године у годину све више варошких домаћинстава, а у сеоским је то традиција, као огрев кристе дрво и све ређе угаљ. Додуше, струја је за неке најповољнија и без алтернативе посебно за оне који живе у становима у вишеспратницама, а које нису прикључене на градску котларницу. У неким зградама није предвиђен ни после много година није озидан чак ни оџак?! Такви морају да користе ТА пећи, норвешке радијаторе или у новије време све јаче клима уређаје за грејање у зависности од квадратуре станова.
- Топле пробе котларница и топловода обављене су још 19. септембра – каже Владимир Жилаи, руководилац котларнице ДП „Нови Сад – гас“ у Бачкој Паланци. – Топле пробе подстаница и елемената извршили смо 2. и 3. октобра. Као и свуда, што се тиче нас који дистрибуирамо топлотну енергију потрошачима у Бачкој Паланци и Челареву, грејна сезона званично почиње 15. октобра. Наравно, осим ако три вечери узастопно пре тога у 21 сат температура не буде испод 12 степени.
На питање које се ових дана појавило у јавност Србије: „Зашто топлане у Србији не греју и пре 15. октобра ако је хладно“ ово је делимичан одговор. Он би другачије могао да гласи: ако вам је зима два и по дана пре званичног почетка грејне сезоне грејте се на струју, односно упалите грејалице, покрите ћебадима, јорганима, или како год знате, а трећи дан ће вам бити топло, јер тако параграфи кажу. Овдашњи живаљ који је зимогрожљив мало теше прогнозе метереолога који су једини јавно рекли да ће до средине октобра бити топлије, чак топлије од просечних температура за ово доба године.
Додуше, пошто је интернет овде доступан свакоме ко има „машину“, а чак су се и старци обучили да у основама руководе овим „сокоћалом“, забринула је информација америчких научника да нас ове зиме чека најјача зима – „веома хладно“! Зато и они који су још летос купили, исекли и у шупе и подруме давно сместили 10-так метери тврдог огревног дрвета сада докупљују још по пар метери. Нека се нађе, веле. А сви они који кажу да су дрва најјефтинија за грејање изгледа не иду на дрваре, односно стоваришта грађевинског и огревног материјала или краду дрва у државној шуми! Тренутно у Паланци кубни метар тврдог огревног дрвета, а то је овде граб, који је најкалоричнији, али је јако редак, те цер, буква и тек после багрем креће се од 5.600 – 5.900 динара по кубном метру. Истина је да дрво које по јакој зими гори у фуруни најбоље греје онога који је ватри најближи и да пуцкетање дрвета усправљује и враћа у нека давна, дечија времена. Реално, овакво грејање је најпрљавије и тражи највише посла, али ко је навикао и ко то воли... Грејање на природни гас јесте господски. Укључиш, термостат на пећи регулише температуру коју си заповедио, устанеш јутро топло, вратиш се с посла топло, али бројило окреће као вентилатор, па овакав луксуз могу да приуште они са дубљим џепом. Тачније, они који су се снашли у транзиицијским временима, транзицијски добитници, који су, како сами кажу, улагали у себе и своје џепове. Додуше, и реслови средње класе и виша сиротиња могу себи да приуште грејање на природни гас, али морају да смањују квадратуру. Тачније, ако су у кући на спрат са пет соба изграђених у времену Титиних кредита и времену трулог радничког самоуправљања, остали само баба и деда, онда је грајање на гас исплативо, јер се греје само кухиња са једним канабетом, евентуално мали ходник и то ради купатила како услед великих хладноћа не би попуцале водоводне цеви. То би, отприлике могла да загреје јача фасадна плинска пећ. Младима, отишлим синовима, ћерима, уницима и унукама много је лакше, јер ем што су млади и греју се међусобно, обично живе у новијим обично изолованим становима од хладноће и родитеља, односно у квадратима купљеним наследством предака или кредитима које ће отплаћивати док њихова деца не постану људи и док се не заврши ова наша мрцварајућа транзиција и пут ка ЕУ који, изгледа дуже траје него научно откриће на питање – како су изграђене египатске пирамиде!?
Оно што је охрабрујуће за све оне који се у Бачкој Паланци и Челареву греју путем котларница ДП „Нови Сад – гас“, односно што је важно онима којима ова новосадска фирма испоручује топлотну енергију, умирујуће звучи изјава Владе Жилаиа да се цена грејања станова и пословних простора у ова два места Бачкопаланачке општине неће мењати у односу на прошлу годину. То значи да ће се 600 станова у Паланци и 200 у Челареву, као и комплетан пословни простор, школе и зграде државних институција и ове зиме грејати по цени од прошле грејне сезоне.
М. Суџум