DNEVNIK ISTRAŽUJE Kako će se Vojvođani grejati i dogrevati ove zime

Njihovo pojavljivanje u atmosferi uglavnom se vezuje za izduvne gasove automobila vozila u saobraćaju, toplane i elektrane na ugalj, kao i za velika industrijska postrojenja… Međutim, stručnjaci za aero zagađenje kažu da se pojačano prisustvo PM10 čestica u vazduhu poklapa sa vraćanjem velikog broja domaćinstava grejanju na čvrsta goriva, pre svega drva…

 U većini stovarišta širom Srbije beleži se veća potražnja za tvrdim ogrevnim drvetom (najviše se prodaju bukva i bagrem), a čini se i da nikad bogatija nije bila ponuda raznih varijanti “smederevaca” i sličnih peći.

Ne treba mnogo tragati za razlogom veće potrošnje ogrevnih drva, jer prostom upotrebom osnovnih računskih operacija, vrlo lako se stiže do uporednih cena svih vrsta grejanja gde uz par izuzetaka, po pravilu drva drže poziciju najeftinije varijante. Naime, na stovarištima po Vojvodini kubni metar tvrdih drva se prodaje po ceni od 5.500 do 6.500  dinara, a za zagrevanje iole izolovanog objekta od 100 metara kvadratnih dovoljno je 10-12 kubika drva i sa eventualnim troškovima sečenja i cepanja, takvo domaćinstvo će grejna sezona koštati oko 70.000 dinara.

Naravno, ovaj iznos može biti i niži ukoliko se u potragu sa ogrevnim drvetom krene po zabačenijim fruškogorskim selima gde se barem prema tihim glasinama, drva mogu naći i po ceni od 4.500 dinara. Naravno udaljenost povećava troškove prevoza pa je krajnja cena blizu one koju treba platiti na stovarištima, a osim toga postoji i realna opasnost da  tokom transporta neko od ovlašćenih lica postavi pitanje porekla takvog tovara drva  pa na kraju mogu da koštaju i više nego što se novcem može platiti …

Da se sve više domaćinstava okreće loženju, potvrđuju i informacije iz Nacionalnog parka Fruška gora i JP “Vojvodinašume” gde kažu da im već par godina raste potražnja za ogrevnim drvima, ali da se istovremeno beleže i pojačane aktivnosti šumokradica koji su drva počeli da seku i u najzaštićenijim šumama Fruške gore.

Iako je gasna mreža u poslednjih nekoliko godina stigla i do većine sela, ovaj “obećani” energent ipak nije ispunio očekivanja. Sa cenom koja konstatno raste, nestabilnim kvalitetom gasa koji se isporučuje i stalnom tenzijom oko toga kojim će tokovima stizati do naše zemlje, korisnici svaku zimu dočekuju sa neizvesnošću jer se gotovo svakodnevno mogu čuti pretnje da će neko negde “zavrnuti slavinu”. Uz potrošnju kojoj se zbog nejednakog kvaliteta gasa ne može ući u trag i cenu od četrdesetak dinara po kubnom metru, grejanje na prirodni gas je varijanta koju napušta sve veći broj domaćinstava, a zbog već postojećih instalacija oni se najčešče okreću drvima ili uglju, a ređe električnoj energiji.

Na sam pomen grejanja na struju, većina onih koji su probali da se ogreju preko EPS-a će se uhvatiti za glavu i reći “samo to ne”… Relativno skupa struja, komplikovani obračuni i nejasni računi u ovom slučaju tek postaju nerešiva enigma jer kako kažu oni koji se ovako greju, gotovo je nemoguće planirati i proceniti troškove grejne sezone.

Kada su u pitanju ekološki prihvatljivi načini zagrevanja stambenih objekata poput solarnih panela ili toplotnih pumpi koje koriste toplinu iz dubine zemlje, primetno je sporadično prisustvo takvih projekata, ali je njihovo učešće u “grejnoj mapi” i dalje  ispod jednog procenta tako da se smatra zanemarljivim.  Interasantna je ali još zanemarljivija pojava korišćenja toplote koju stvaraju mašine za “rudarenje” bitkoina i drugih kriptovaluta. Kripto -rudari tokom leta muku muče sa viškom toplote, ali zato zimi dosta lako mogu da je preusmere za grejanje prostorija.       

N. P.

Subotičani na vreme kupovali ogrev

U Subotici većina građana okrev je nabavljala tokom jula  i avgusta kažu u subotičkim drvarama i dodaju da ima dovoljno ogrevnog materijala za sve one koji se greju na drva ili ugalj.

Cena ogreva u većini drvara nije menjana u odnosu na prošlu godinu, a naši sugrađani najčešće ogrev kupuju na rate. Cena bagremovog drveta sa sečom i prevozom u jednoj subotičkoj drvari je 5600 din po kubiku, dok su bukva, hrast, cer i grab 5800 din. Za tonu lignita potrebno je izdvojiti 8500 dinara, za sušeni ugalj 13500 koliko košta i mrki. Za jednu kuću od 100 m2 u zavisnosti od energetske efikasnosti objekta, u proseku je potrebno za jednu zimu oko 10 kubika drva za koje je potrebno izdvojiti oko 56000 dinara. Kupci se najčešće odlučuju za kupovinu na rate.

Poslednjih godina sve više Subotičana se greje i na pelet za koji je potrebno izdvojiti 24500 dinara za tonu, dok se džak ovog ogreva može kupiti za 400 dinara.

JKP “Subotička toplana“ kažu da su već krajem septembra izvršene hladne probe svih sistema daljinskog grejanja i da su spremni za tople probe. Probe funkcionalnosti sistema, odnosno „tople probe“, počeće po sticanju uslova propisanih Odlukom o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom.

U stanu od 40 kvadratnih metara potrošači godišnje grejanje plate 20.000 dinara. Plaća se tokom cele godine, jer je pre dve godine ponovo uveden  dvotarifni sistem, odnosno potrošači plaćaju fiksni i varijabilni deo.    

V. H.

U Kikindi topli radijatori bez poskupljenja 

U pripremama za početak grejne sezone u Kikindi, gde je na daljinsko grejanje priključeno oko 3.000 korisnika, JP „Toplana„ je najavila da su topple probe planirane od 8. do 10.oktobra, kako bi se proverila ispravnost svih instalacija.

Ukoliko bude potrebe u “Toplani” će sve preduzeti da obave neophodne popravke. Direktor tog preduzeća Miroslav Čičulić kže da se cene grejanja najverovatnije neće menjati do kraja ove godine, a eventualno poskupljenje najviše će zavisi od cene zemnog gasa, koji se koristi kao energent. 

Čičulić kaže da iako je bilo još zahteva za isključenje sa sistema daljinskog grejanja u zgradama kolektivnog stanovanja, to nije realizovano zbog neispunjenosti uslova.

Kikinđani koji u svojim domovima sami vode računa o grejanju prema mogućnostima su nabavili ili tek pribavljaju čvrsta goriva, a zbog hladnoće u jutarnjim i večernjim satima već i aktivirali termoakumulacione peći na struju i peći na zemni gas.

M. Mitrović

U Vrbasu svi plaćaju po utrošku

Radovi koji se odvijaju u 6 kotlovnica koje opslužuju grejna tela u Vrbasu biće završeni par dana uoči 15. oktobra taman u vreme za izvođenje „toplih“ proba – kažu u vrbaskom JKP “Standard”.  Ostalo je da se ugradi još par kalorimetara u bloku „18“  i na taj način će cena isporuke toplotne energije za sve korisnike našeg sistema grejanja obračunavati po utrošku, a ne po kvadratu grejnog prostora.

JKP „Standard“ ima 1427 korisnika, od tog broja 1358 su stambene jedinice, a 69 je poslovnih prostora. Prosečna naplata tokom grejne sezone je preko 80%, s tim da je redovnim platišama omogućen popust od 3%.

Cena grejanja je za prethodnu grejnu sezonu iznosila je 24,53 dinara za stambeni, odnosno 30,66 za poslovni prostor za fiksni deo, odnosno 4,85 za stambeni i 6,06 za poslovni prostor za varijabilni deo. Postoje indicije da će doći do povećanja cena, ali to treba da se odluči tokom sledeće nedelje na sastanku sa čelnicima lokalne samouprave.

Z. D.

U Zrenjaninu cene mirovale

Grejna sezona u Zrenjaninu zvanično bi trebalo da počne 15. oktobra, najavljeno je iz Javnog komunalnog preduzeća “Gradska toplana”. Radijatori u stanovima mogli bi da postanu topliji i ranije, ukoliko se dogodi da tri dana za redom, u 21 sat, izmerena temperatura, prema podacima Repubičkog hidrometeorološkog zavoda, ne bude prelazila 12 stepeni Celzijusove skale.

U “Gradskoj toplani” nam je rečeno da su u ovom trenutku na sistem daljinskog grejanja priključena 7.803 korisnika, što je nešto manje u odnosu na 2017, jer su se tokom ove godine sa tog sistema isključila 33 korisnika.

Cene daljinskog grejanja u Zrenjaninu su ostale iste kao i ranije, pa će tako korisnici i ove zime varijabilni deo plaćati 5,43 dinara po kilovat-času, dok je izvorna cena za fiksni deo 29,76 dinara po kvadratnom metru stana, na mesečnom nivou.

Kada je reč o sistemu distribucije prirodnog gasa, u “Gradskoj toplani” navode da se cene primenjuju od 2. oktobra 2017. godine i da iznose između 32,57 i 36,01 dinara po kubnom metro, bez PDV-a, u zavisnosti od kategorije potrošača, količine utrošenog gasa i termina potrošnje. Ž. B.

Somborcima ogrev ohladio novčanike

S puno razloga se Somborci nadaju što toplijoj jeseni, pošto je, tradicionalno, jedna od najvećih stavki kućnih budžeta izdatak za grejanje.

Mada računica dokazuje da je još uvek najjeftinije grejati se na struju (uz uslov da domaćinstva poseduju dvotarifna brojila), za kojim je po isplativosti i grejanje na gas, najveći broj ovdašnjih žitelja se i danas opredeljuje za čvrsta goriva.

Ko nije imao priliku da se ogrevom snabde u prolećnim i ranoletnjim mesecima, kada je ogrev bio i do 15-20 odsto jefitiniji, danas za kubik tvrdog ogrevnog drveta kao što su bukva, bagrem i jasen (koje je pride i vlažno) mora da izdvoji do 6.200 dinara u šta je u većini drvara uračunato i sečenje i prevoz. Meko ogrevno drvo je za svega 1.000 dinara jeftinije, a jedan broj žitelja ovog kraja se snabdeva i u obližnjem Bačkom Monoštoru u čijim okolinim šumama državno preduzeće „Vojvodinašume“ organizuje krčenje podrasta, pa uz „zakup“ parcele, angažovanje sekača, izvlačenje drveta iz šume, kubik ogreva bude tek neznatno jeftiniji.

Oni koji ogrevno drvo kupuju u cepanicama, moraju da računaju i na dodatni trošak, pa tako „majstori“ za sečenje i cepanje svoju uslugu naplaćuju po 200 dinara po kubnom metru drveta, dok oni koji sami ne mogu (ili ne žele) i da slože isečeno i iscepano drvo, za ovo moraju da plate i do 300 dinara po kubiku.

S druge strane, nije mali broj ni onih koji koriste ugalj i sve popularniji pelet, pa se tako u somborskim drvarama može kupiti kameni ugalj „banovići“ po ceni od 14.000 dinara po toni ili kostolački lignit (namenjen popularnim šporetima, „smederevcima“) za 8.500 dinara po toni, a u tu cenu je uračunat i prevoz na teritoriji grada. Dok se još letos džambo-paket peleta od tvrdog drveta mogao nabaviti i u protivvrednosti od 160 evra, prva jesenja hladna jutra su ovu cenu za tonu (tačnije 1.050 kilograma) bukovog peleta podigla na čak 200 evra.

Somborsko JKP „Energana” pred početak grejne sezone obradovalo je korisnike usluga daljinskog sistema grejanja, i to cenom nižom za četiri odsto. U toplani kažu da se umanjenje odnosi i na fiksni i na varijabilni deo troškova. Prema novom cenovniku, koji gradska toplana primenjuje od 1. oktobra, cena kilovat-časa utrošene energije iznosi 5,66 dinara bez obračunatog PDV, što je umanjenje za 4,55 odsto u odnosu na sadašnju cenu.

M. Miljenović

Novosađanima manji računi

Kako kažu zaposleni iz novosadskih stovarišta cene su najpovoljnije u aprilu i maju, te savetuju građane da je tada najbolje vreme za kupovinu drva. Trenutno su potražnja i ponuda manje u odnosu na prethodnu sezonu.

Prema rečima Snežane Subotić iz stovarišta “Platan NS” u ponudi se nalaze ogrevno drvo i drveni briketi, a najviše se prodaju tvrda drva poput bukve, hrasta i cera.

- Cena ogreva zajedno sa uslugom rezanja je 6.500 dinara po metaru kubnom, a kupci sami organizuju prevoz. Što se tiče uglja ima ga dovoljno, prodaje se u komadu kao i u kocki i briketima po ceni od 8.500 dinara tona - rekla je Snežana. 

Ipak, jedna od zaposlenih u stovarištu “Maj-Gor” Vesna Spasojević, ističe da u poslednje vreme postoji problem sa nabavkom kako drva tako i uglja. Ona dodaje da uglja skoro da i nema, jedino što imaju u ponudi je viskolokalorični ugalj “banovići” čija je cena 14.500 dinara tona i koji se prodaje na veliko ili u džakovima. U ovom stovarištu cena drva je 6.500 dinara kubni metar, međutim u tu cenu ne ulazi rezanje. Organizuju prevoz sopstvenim kiper kamionom do lokacije kupca, a cena zavisi od kupljene količine i mesta.

U individualnim kućama, koje koriste prirodni gas za zagrevanje, mesečni računi zavise od potrošnje. Uz sadašnju cenu kubika prirodnog         gasa od oko 45 dinara, za prosečnu potrošnju u zimskoj sezoni, od oko 250 kubnih metara, mesečni račun dostiže oko 11.000 dinara. U stambenim zgradama koje koriste gas za zagrevanje ukupna mesečna potrošnja deli se po kvadraturi stanova. Ujedno, takvi objekti imaju nameštene tempomate, odnosno tajmere kada se grajanje ujutru pojačava i noću smanjuje, što takođe utiče na visinu mesečnog računa. Uglavnom za stan od 60 kvadrata, u mesecima kada je zima najača, račun za gas bude oko 5.000 dinara.

Oni koji se greju na struju mogu imati izuzetno visoke račune, ali i plaćati manje, a sve zavisi od toga kada uključuju grejna tela. Račun za  potrošenu struju svakako će biti mnogo viši ako potrošnja premaši   1.600 kilovata, čime se ulazi u najskuplju, crvenu zonu. Treba voditi računa da se grejna tela uključuju noću, kada je kilovat jeftiniji, odnosno cena je četiri puta niža, a ta razlika u crvenoj zoni znači da je skuplji kilovat oko 15,5 dinara, a jeftiniji oko 4,50. Tako će za potrošenih, recimo, 2.000   kilovata, od kojih je 800 skupih a 1.200 jeftinih, mesečni račun biti oko 15.500 dinara, dok će u obrnutoj srazmeri račun biti oko 4.500 dinara viši i iznositi oko 19.500.

Za grejanje preko JKP “Novosadska toplana” za stan od 60 kvadratnih metara mesečni trošak je oko 6.000 dinara, troškovi plaćaju cele godine, a grejna sezona traje šest meseci, te za za grejanje se godišnje odvaja oko 70.000 dinara. Nedavno je u Novom Sadu cene grejanja smanjena te grejanje po kvadratnom metru iznositi 84,6 dinara, umesto 88,86. Na taj iznos obračunava se 10 odsto PDV-a. nS. Kr.

Cepanice sigurnije od struje i gasa

Bačka Palanka i trinaest pripadajućih sela broje oko 56.000 duša, a ako je suditi po prvim hladnijim oktobarskim danima ovdašnji Bačvani preferiraju drvo i već su potpalili svoje peći. Kao što se prase ne goji uoči praznika tako i ovdašnji domaćini, a posebno oni koji imaju novaca, ogrevnim drvetom snabdeli su se prošlog leta, pa čak i s proleća. U samoj Bačkoj Palanci koja po ljudima čini oko polovinu opštine domaćini su se, kada je reč o izvoru toplotne energije za nastapujuće hladne dane, podelili na one tradicionaliste koji će u peći za centralno grejanje, ali i rustik peći i smederevce, ložiti drva, i one „modernije“ koji će se grejati pećima koje sagorevaju prirodni gas, ili električnu energiju.             

Grejanje na prirodni gas ovde nije novotarija, jer Bačka Palanka je gasifikovana pre skoro tri decenije, a nešto kasnije i još neka sela kao što su Čelarevo, pa i Neštin koji administrativno pripada bačkopalanačkoj lokalnoj samoupravi, a geografski je lociran u Sremu. Činjanica je da iz godine u godinu sve više varoških domaćinstava, a u seoskim je to tradicija, kao ogrev kriste drvo i sve ređe ugalj. Doduše, struja je za neke najpovoljnija i bez alternative posebno za one koji žive u stanovima u višespratnicama, a koje nisu priključene na gradsku kotlarnicu. U nekim zgradama nije predviđen ni posle mnogo godina nije ozidan čak ni odžak?! Takvi moraju da koriste TA peći, norveške radijatore ili u novije vreme sve jače klima uređaje za grejanje u zavisnosti od kvadrature stanova.               

- Tople probe kotlarnica i toplovoda obavljene su još 19. septembra – kaže  Vladimir Žilai, rukovodilac kotlarnice DP „Novi Sad – gas“ u Bačkoj Palanci. – Tople probe podstanica i elemenata izvršili smo 2. i 3. oktobra. Kao i svuda, što se tiče nas koji distribuiramo toplotnu energiju potrošačima u Bačkoj Palanci i Čelarevu, grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. Naravno, osim ako tri večeri uzastopno pre toga u 21 sat temperatura  ne bude ispod 12 stepeni.              

Na pitanje koje se ovih dana pojavilo u javnost Srbije: „Zašto toplane u Srbiji ne greju i pre 15. oktobra ako je hladno“ ovo je delimičan odgovor. On bi drugačije mogao da glasi: ako vam je zima dva i po dana pre zvaničnog početka grejne sezone grejte se na struju, odnosno upalite grejalice, pokrite ćebadima, jorganima, ili kako god znate, a treći dan će vam biti toplo, jer tako paragrafi kažu. Ovdašnji živalj koji je zimogrožljiv malo teše prognoze metereologa koji su jedini javno rekli da će do sredine oktobra biti toplije, čak toplije od prosečnih temperatura za ovo doba godine.             

Doduše, pošto je internet ovde dostupan svakome ko ima „mašinu“, a čak su se i starci obučili da u osnovama rukovode ovim „sokoćalom“, zabrinula je informacija američkih naučnika da nas ove zime čeka najjača zima – „veoma hladno“! Zato i oni koji su još letos kupili, isekli i u šupe i podrume davno smestili 10-tak meteri tvrdog ogrevnog drveta sada dokupljuju još po par meteri. Neka se nađe, vele. A svi oni koji kažu da su drva najjeftinija za grejanje izgleda ne idu na drvare, odnosno stovarišta građevinskog i ogrevnog materijala ili kradu drva u državnoj šumi! Trenutno u Palanci kubni metar tvrdog ogrevnog drveta, a to je ovde grab, koji je najkaloričniji, ali je jako redak, te cer, bukva i tek posle bagrem kreće se od 5.600 – 5.900 dinara po kubnom metru. Istina je da  drvo koje po jakoj zimi gori u furuni najbolje greje onoga koji je vatri najbliži i da pucketanje drveta uspravljuje i vraća u neka davna, dečija vremena. Realno, ovakvo grejanje je najprljavije i traži najviše posla, ali ko je navikao i ko to voli... Grejanje na prirodni gas jeste gospodski. Uključiš, termostat na peći reguliše temperaturu koju si zapovedio, ustaneš jutro toplo, vratiš se s posla toplo, ali brojilo okreće kao ventilator, pa ovakav luksuz mogu da priušte oni sa dubljim džepom. Tačnije, oni koji su se snašli u tranziicijskim vremenima, tranzicijski dobitnici, koji su, kako sami kažu, ulagali u sebe i svoje džepove. Doduše, i reslovi srednje klase i viša sirotinja mogu sebi da priušte grejanje na prirodni gas, ali moraju da smanjuju kvadraturu. Tačnije, ako su u kući na sprat sa pet soba izgrađenih u vremenu Titinih kredita i vremenu trulog radničkog samoupravljanja, ostali samo baba i deda, onda je grajanje na gas isplativo, jer se greje samo kuhinja sa jednim kanabetom, eventualno mali hodnik i to radi kupatila kako usled velikih hladnoća ne bi popucale vodovodne cevi. To bi, otprilike mogla da zagreje jača fasadna plinska peć.  Mladima, otišlim sinovima, ćerima, unicima i unukama mnogo je lakše, jer em što su mladi i greju se međusobno, obično žive u novijim obično izolovanim stanovima od hladnoće i roditelja, odnosno u kvadratima  kupljenim nasledstvom predaka ili kreditima koje će otplaćivati dok njihova deca ne postanu ljudi i dok se ne završi ova naša mrcvarajuća tranzicija i put ka EU koji, izgleda duže traje nego naučno otkriće na pitanje – kako su izgrađene egipatske piramide!?                 

Ono što je ohrabrujuće za sve one koji se u Bačkoj Palanci i Čelarevu greju putem kotlarnica DP „Novi Sad – gas“, odnosno što je važno onima kojima ova novosadska firma isporučuje toplotnu energiju, umirujuće zvuči izjava Vlade Žilaia da se cena grejanja stanova i poslovnih prostora u ova dva mesta Bačkopalanačke opštine neće menjati u odnosu na prošlu godinu. To znači da će se 600 stanova u Palanci i 200 u Čelarevu, kao i kompletan poslovni prostor, škole i zgrade državnih institucija i ove zime grejati po ceni od prošle grejne sezone.

M. Sudžum