Отворен Фестивал рибље чорбе и тамбурашке музике у Новом Саду (фото)

Пре званичног отварања фестивала, тамбурашки оркестар је предводио поворку љубитеља добре љубље чорбе и тамбурашке музике из центра Новог сада до Сунчаног кеја. 



Потом је Милорад Радојевић, члан Градског већа за привреду, отворио фестивал уз звуке познатог војвођанског стандарда "Растао сам поред Дунава" који је изводио локални тамбурашки оркестар. 

"Нови Сад на овај начин промовише важан део своје туристичке понуде. Уживајте у Дунаву, специјалитетима из дунавских чарди и песми тамбураша", казао је Радојевић. 



Екипа Танјуга се потом нашла на обали Дунава одакле се лако види Петроварадинска тврђава окружена мајсторима за спремање рибље чорбе из дунавских чарди из Србије, Хрватске, Мађарске, Словеније. 

Случајни пролазници и поштоваоци најстаријег специјалитета од рибе за час су направили ред испред десет штандова из којих су се пушили котлићи с рибљом чорбом. 



Нестрпљиве госпође желеле су на шарм да добију по тањир специјалитета преко реда али је бркати господин замолио да као и сви стану у ред. 



"Добро, добро, ево нек сипају теби прво", помирљиво је довикнула једна од шарматних госпођи новом познанику. 



Најдужи ред формирао се испред штанда Хрватског спортског риболовног савеза "Бјеловар". 

Неколико Новосађана је понело своје судове шерпе од куће јер су желели да са изванредним специјалитетом обрадују укућане. 



"Сипај, сипај, комшија, не штеди... Неке буде рибе у тој чорби", уз осмех је "приговарао" углађени господин у петој деценији живота. 



Човек који се нашао пред налетом жеља људи спремних да чекају ред за тањир рибље чорбе био је Владимир Север, председник Хрватског спортског риболовног савеза "Бјеловар". 



Он каже да је обожава гастрономију, а да је нарочито специјалиста за рибљу чорбу. 



"Одлична је ова манифестација у Новом Саду. Лепа прилика да упознам и остале мајсторе из дунсавских чарди и да угостимо ове фине људе са нашом рибљом чорбом", каже Север и додаје да нема много тајни у справљању рибље чорбе. 



"Вода, риба, лук, црвена љута и слатка паприка, со и мало концентрата парадајиза из тубе... Наравно, треба погодити односе тих намерница и јачину ватре да би рибља чорба била као што је ова данас али када неко вежба довољно онда и успе да скува одличну рибљу чорбу" казао је Север. 



Ђура Ранков је предводио екипу која је представљала чарду " Код Швабе" из Бачког Моноштора. 



За њега нема дилеме да је тајна одличне рибље чорбе у ватри. 



"Ко не погоди ватру, тај не може да скува добру рибљу чорбу", казао је Ранков и наставио да великом кутлачом "делегира" своју рибљу чорбу углавном старијим љубитељима овог специјалитета. 

За имровизованим столовима на клупама седели су тотални незнанци који су уз добар залогај и по коју чашу белог вина склапали пријатељства. 



Два тамбурашка оркестра нису престајала са озбиљном свирком тако да су неки од посетилаца фестивала своју пажњу са рибље чорбе скренули на мајсторство музичара којима су били окружени. 



Фестивал рибље чорбе и тамбурашке музике "Чарде и банде" биће отворен и у недељу до 19 сати на Сунчаном кеју у Новом Саду.

Културни центар ''Младост'' из Футога, и ове године под покровитељством Града Новог Сада, организује Фестивал ношње, накита и оглавља ''Бисерна грана'' од 4. до 7.октобра. Фестивал је по свом концепту јединствен у нашој земљи, јер у фокус ставља материјално фолклорно благо – народне ношње и оглавља, а окупља културно – уметничка друштва националних заједница Војводине, Србије и госте из региона. Носилац је EFFE етикете за 2017 – 2018. годину, коју додељује Европска асоцијација фестивала. Представнике организатора и учеснике примио је члан Градског већа за културу Далибор Рожић и честитао им на великом доприносу који већ 11 година пружају очувању и промоцији културне баштине.

- Веома нам је драго што и овога пута учесници гарантују одличан програм за посетиоце, али и што имамо уважене госте из земаља у окружењу који ће се такође представити. Поред трајности и добре посећености, о квалитету фестивала Бисерна грана, сведочи и признање Европске асоцијације фестивала, што Граду Новом Саду може само да служи на понос. ''Бисерна грана'' је јединствен догађај и на најбољи начин промовише бројне националне заједнице Војводине, Србије и региона, стога ће увек имати безрезервну подршку Града. Концептом који обједињује разне начине уметничког израза, Бисерна грана савршено се уклапа у културну политику која настоји да повезује све културне актере, да синхронизује и кординира бројне активности које тако служе општем циљу, а то је да култура допринесе хуманизацији друштва – нагласио је Рожић.

Након пријема у Градској кући, одржан је дефиле учесника главним градским улицама, а у вечерњим часовима предвиђени су ревија ношњи и концерт Василисе и Сербоплова у атријуму Музеја Града Новог Сада. Програм Фестивала подразумева и изложбе најлепших фотографија са ранијих Фестивала као и радова младих уметника, учесника конкурса малог формата Удружења независних уметника Новог Сада на Тргу слободе, и изложбу ''Slovačka лепота'' аутора Павела Суровог и Бранислава Кокавца у Галерији КЦ ''Младост''.

Према речима организатора до сада је на Фестивалу учествовало више од 100 културно – уметничких друштава, а ове године поред војвођанских друштава и друштава из наше земље, имали су госте из Грчке, Македоније, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине.