Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Симонов: Морски крак Турског тока готово до децембра

05.10.2018. 16:41 16:44
Пише:
Фото: Константин Симонов  Foto Tanjug / Filip Kraincanic/ Bg

БЕОГРАД: Изградња морског крака Турског тока веома добро напредују тако да ће бити завршена већ до почетка или половине децембра, изјавио је данас Танјугу оснивач и генерални директор Државног фонда за енергетску безбедност у Русији Константин Симонов.

Он је потврдио заинтересованост Гаспрома да настави градњу Турског тока према Србији и даље ка Мађарској и Аустрији и навео да је за ту руску енергетску компанију много ближа рута наставка Туског тога преко Бугараске ка Србији, уместо преко Грчке и Македоније.



"Брзина градње Турског тока је за светски рекорд, за само један дан је постављено више од шест километара цеви, то је светски рекорд. Тако да можемо да кажемо да ће бити завршен тај крај до половине децембра, а можда и до почетка тог месеца", рекао је Симонов.



Додао је да ће свакако градња бити готова до краја године.Како каже, најважније је питање којом рутом ће даље ићи копном.



"Има више опција да Турски ток испоручује гас Србији и даље Мађарској. Разматране су две опције, да иде преко Грчке или и Бугарске", казао је и подсетио да је ове године дошло до политичког проблема између Русије и Грчке и да је Грчка мање вероватна опција јер то није одлука Гаспрома.



Симонов је казао да је мађарски премијер Виктор Орбан посетио Моксву недавно и да је председник Русије Владимир Путин том приликом донео одлуку да Турски ток буде настављен у Мађарској.



Симонов додаје да ће гасовод бити настављен ка Аустрији, због веома важног гасног чворишта Баумгартерн."Мислим да нећемо имати политичких проблема са Бугарском, Србијом и Мађарском у реализацији тог пројекта", додао је Симонов у изјави за Танјуг.



Он је prеthodno на панелу Европска мапа пута у енергетици до 2050. година, у оквиру Седмог Самита ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози, у организацији лондонског Економиста, рекао да на Западном Балкану не постоји довољна потрошња гаса и да је један од разлога за то недостатак инфраструктуре.



Осврнуо се на стање у сектору гасног снабдевања у региону и рекао да је Гаспром желео да гради инфраструктуру у овом региону - Јужни ток, али да је тај пројекат укинут.



Говорећи о изградњи подземних објеката за складиштење течног гаса, каже да је 70 процената тих терминала за складиштење празно и да нису у функцији, а Европа, указује, с друге стране жели још таквих терминала да гради.



"Желимо да се оствари раздвајање бизниса од политике. Када погледамо односе Русије и Турске, били смо пријатељи пре новембра 2015, онда после овог случаја са авионом, Путин је рекао да је Турска непријатељ број један Русије и сада се поново све враћа у нормалу и Путин и Ердоган се често састају".



Крајем августа је објављено да је Гаспром већ изградио 80 одсто Турског тока.



Гасовод ће имати два крака, капацитета од по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, при чему је први крак намењен потребама Турске, док је други за потребе јужне и југоисточне Европе.



Заменик директора Гаспрома Александар Медведев је изјавио да ће у блиској будућности бити донета коначна одлуку о рути другог крака „Турског тока” за снабдевање гасом земаља у јужној и југоисточној Европи.



Милер је раније рекао да би природни гас који ће се испоручивати преко другог крака гасовода „Турски ток” могао да потече кроз гасне трансмисионе системе Бугарске, Србије и Мађарске почетком 2020. године.



Гаспром је у мају 2017. године започео изградњу 930 километара дуге морске деонице гасовода, док ће копнени део на територији Турске бити дуг 180 километара.



Гаспром и турска влада су крајем маја потписали протокол о копненом делу гасовода „Турски ток” за испоруке руског гаса европским потрошачима.



На панелу је професор економије на Истанбулском универзитету Цидем Борке Тунали рекла да земље у региону југоисточне Европе највише троше нафту у укупној потрошњи енергената, док је гас на тећем месту.



Како каже, то повећава њихову рањивост и угрожава енергетску безбедност, због чега је важна диверзификација извора снабдевања.



Тунали истиче да је у том смислу значајан и пројекат градње јужног гасног коридора који ће обезбедити азербеђжански гас за земље југоисточне Европе и подићи конкурентност тржишта енергената.

Пише:
Пошаљите коментар
Милер: Већ завршено 80 одсто гасовода "Турски ток"

Милер: Већ завршено 80 одсто гасовода "Турски ток"

30.08.2018. 13:52 13:56
Србија, Бугарска и Мађарска се припремају за Турски ток

Србија, Бугарска и Мађарска се припремају за Турски ток

13.06.2018. 14:57 15:01
Путин: Разматрамо опцију да Турски ток иде преко Бугарске

Путин: Разматрамо опцију да Турски ток иде преко Бугарске

30.05.2018. 18:04 18:06