Светска банка: Србијa 2020. раст БДП-а четири одсто

Након слабог раста током прошле године, у првој половини ове године привреда се опоравила, захваљујући чему је пројектовани раст Светске банке (СБ) за Србију за 2018. годину 3,5 процената.



Захваљујући бржем расту, стопа незапослености је до другог квартала ове године пала на 12,5 процената радно способног становништва, кажу у Светској банци, што је у другом кварталу 2018. за 2,9 процентних поена мање него у првом кварталу.



И буџети централног и општег нивоа владе забележили су суфицит у првој половини године, што их је ставило на прави курс до краја 2018. године са суфицитом од 0,6 процената БДП-а.



Иако су у извесној мери, кажу у СБ, политички догађаји засенили економске реформе, очекује се да ће Србија до краја године завршити реформу неких од највећих предузећа и банака.



Главна забринутост Светске банке тренутно је недавно повећање екстерног дефицита и импликација на спољни дуг.



"Ризик који може да се погорша услед могућег пооштравања екстерних услова на тржишта у развоју, споријег раста унутар ЕУ и изгледа за придруживање, као и регионалних и политичких дешавања", каже Лазар Шестовић из Светске банке.



Оцењује да се ситуација на тржишту рада поправља, да је апресијација динара помогла у управљању инфлаторним притисцима, а да је у другом кварталу дошло до опоравка кредитне активности, али уз напомену да структура није повољна.



Иако трговински дефицит наставља да расте, у првој половини ове године дефицит текућег рачуна (ДТР) остао је непромењен, изражен у еврима.



Очекује се да ће средњорочно српска привреда забележити раст од око четири процента.



Пројекције средњерочног раста у највећој мери зависе од динамике структурних реформи и напретка по питању приступања ЕУ, наводи се у извештају.



Што се тиче ризика, они су, наводе, углавном политичке природе.



"Иако је Србија у првој половини 2018. остварила раст од 4,9 процената, што је у складу са резултатима других земаља Централне Еврпе, стална претња од превремених избора, недавна оставка министра финансија, рад на решавању питања КиМ, отварање поглавља спорије од очекиваног, недостатак формалног ангажмана са ММФ-ом, погоршавање показатеља који се односе на управљање и владавину права у земљи - све наведено сугерише да је раст могао бити и бржи", пише у извештају.



Поред тога, наводи се, несигурност коју стварају регионални политички догађаји, могуће пооштравање финансијских услова за тржишта у развоју генерално, као и забринутост за брзину динамике раста у ЕУ, чини локалне и стране инвеститоре обазривијим.



То би зато могло да узрокује кашњење завршетка неких важних инфраструктурних пројеката као и пројеката у реалном сектору, каже се у извештају Светске банке.