Економско повезивање региона

Циљ тог дијалога је да укључи све заинтересовне стране да би се повећао долазак страних инвестиција у државама региона.

Бешири је подсетио на то да су министри западнобалканске шесторке – Србије, Црне Горе, Хрватске, БиХ, Македоније и Албаније – на министарском састанку за Југоисточну Европу прошле године, у заједничкој изјави подржали Регионалну агенду реформе у области инвестиција.

Стварање регионалног економског подручја базирано је на четири стуба – трговини, инвестицијама, мобилности радне снаге и дигиталној интеграцији – наводи Бешири.

Сматра да би такво економско подручје на ЗБ-у створило транспарентну и фер конкуренцију међу шест економија.

Такође, истиче Бешири, повећала би се и атрактивност региона за стране директне инвестиције, лакше управљало тим инвестицијама, повећала предузетничка активност, трговина и број послова, али и усагласило законодавство с ЕУ и светским стандардима.

Инвестиције за пословни свет, објашњава Бешири, значе лакши улаз на тржиште, могућност проширење на регион који има 18 милиона потрошача, боље интеграције у ЕУ и глобалним стандардима, раст људског капитала, иновација и дигитализације...

С друге стране, каже, инвестиције за грађане значе неометани проток робе, услуга и радне снаге, бржи економски раст и креирање већих пословних места, док за Владу значи да је држава атрактивнија за инвестиције, повећава се спремност земље за учлањење у ЕУ и промовише сарадња између шесторке Западног Балкана.

Саветник председника Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић каже да, пре него што се одлуче да улажу у неку земљу, инвеститори гледају политику стабилности те земље, владавину права, транспортну инфраструктуру, енергетику и прекогранично пословање.

Ђурђевић је изнео податак да је укупан обим друштвеног производа шест земаља ЗБ-а готово једнак обиму какав има Словачка.

Оцењује да је то огромна разлика, као и да су економије земаља Западног Балкана много изгубиле услед ратова деведестих година прошлог века, стварањем нове политичке мапе која је отежала економску сарадњу, новим стандардима за учлањење у ЕУ, али и питањем статуса Косова.

Ђурђевић истиче да су земље у региону на неким од тих поља појединачно оствариле напредак, али да њихова тржишта и даље нису довољно повезана јер, објашњава, „џабе се граде путеви, ако се они пресецају границама на којима камиони стоје и по седам сати”.

Због тога, додаје, заједничка комора Западног Балкана тражи од влада да именују министра за регионалну сарадњу који ће се бавити само тим питањем. Подаци показују да се у владама ЗБ шесторке свега 20 људи бави питањем регионалне сарадње, што је мало.

Подсећа на то да је први производ заједничке коморе ЗБ-а Инвестициона регионална платформа, која има за циљ да промовише регион као јединствену дестинацију за улагање и пословање.

Д. У.