Ekonomsko povezivanje regiona
NOVI SAD: Ukoliko bi zemlje Zapadnog Balkana uspostavile zajednički regionalni ekonomski prostor, po podacima Svetske banke, ekonomski rast regiona bi bio četiri odsto veći, što bi dovelo između 15 i 17 milijardi evra više u nominalnom BDP-u, izjavio je direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi na otvaranju prvog dijaloga o Regionalnoj investicionoj agendi u Srbiji.
Cilj tog dijaloga je da uključi sve zainteresovne strane da bi se povećao dolazak stranih investicija u državama regiona.
Beširi je podsetio na to da su ministri zapadnobalkanske šestorke – Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije i Albanije – na ministarskom sastanku za Jugoistočnu Evropu prošle godine, u zajedničkoj izjavi podržali Regionalnu agendu reforme u oblasti investicija.
Stvaranje regionalnog ekonomskog područja bazirano je na četiri stuba – trgovini, investicijama, mobilnosti radne snage i digitalnoj integraciji – navodi Beširi.
Smatra da bi takvo ekonomsko područje na ZB-u stvorilo transparentnu i fer konkurenciju među šest ekonomija.
Takođe, ističe Beširi, povećala bi se i atraktivnost regiona za strane direktne investicije, lakše upravljalo tim investicijama, povećala preduzetnička aktivnost, trgovina i broj poslova, ali i usaglasilo zakonodavstvo s EU i svetskim standardima.
Investicije za poslovni svet, objašnjava Beširi, znače lakši ulaz na tržište, mogućnost proširenje na region koji ima 18 miliona potrošača, bolje integracije u EU i globalnim standardima, rast ljudskog kapitala, inovacija i digitalizacije...
S druge strane, kaže, investicije za građane znače neometani protok robe, usluga i radne snage, brži ekonomski rast i kreiranje većih poslovnih mesta, dok za Vladu znači da je država atraktivnija za investicije, povećava se spremnost zemlje za učlanjenje u EU i promoviše saradnja između šestorke Zapadnog Balkana.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević kaže da, pre nego što se odluče da ulažu u neku zemlju, investitori gledaju politiku stabilnosti te zemlje, vladavinu prava, transportnu infrastrukturu, energetiku i prekogranično poslovanje.
Đurđević je izneo podatak da je ukupan obim društvenog proizvoda šest zemalja ZB-a gotovo jednak obimu kakav ima Slovačka.
Ocenjuje da je to ogromna razlika, kao i da su ekonomije zemalja Zapadnog Balkana mnogo izgubile usled ratova devedestih godina prošlog veka, stvaranjem nove političke mape koja je otežala ekonomsku saradnju, novim standardima za učlanjenje u EU, ali i pitanjem statusa Kosova.
Đurđević ističe da su zemlje u regionu na nekim od tih polja pojedinačno ostvarile napredak, ali da njihova tržišta i dalje nisu dovoljno povezana jer, objašnjava, „džabe se grade putevi, ako se oni presecaju granicama na kojima kamioni stoje i po sedam sati”.
Zbog toga, dodaje, zajednička komora Zapadnog Balkana traži od vlada da imenuju ministra za regionalnu saradnju koji će se baviti samo tim pitanjem. Podaci pokazuju da se u vladama ZB šestorke svega 20 ljudi bavi pitanjem regionalne saradnje, što je malo.
Podseća na to da je prvi proizvod zajedničke komore ZB-a Investiciona regionalna platforma, koja ima za cilj da promoviše region kao jedinstvenu destinaciju za ulaganje i poslovanje.
D. U.
