Crowdfunding - нов начин финансирања српских предузећа?

На скупу посвећеном финансирању иновационих пројеката и бизниса “Белграде crowdfunding цонвентион“ стручњаци у овој области представили су начине како мали и средњи бизниси у Србији може да дође до нових извора финансирања, уместо досадашњег традиционалног начина, када почетници траже новац од банке или државе.

Обраћајући се на конференцији, министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић рекао је да је финансирање нових, нетестираних идеја у раној фази развоја предузећа највећи изазов за почетно пословање.

Зато, објашњава, Влада Србије ради на подршци иновативности и иновационом предузетништву кроз стварање модерне инфраструктуре у универзитетским центрима и регионима.

”Crowdfunding” је потпуно иновативна платформа за финансирање малих и средњих бизниса, за финансирање стартап компанија и има огроман успех у свету и инзванредан раст, каже Поповић.

Влада, подсећа Поповић, ради на пружању финансијске подршке младим стратрап предузећима кроз програме Фонда за иновациону делатност, популаризацију иновација и иновационог предузетништва као и промоцију женског иновационог предузетништва, а цроњдфундинг је нов начин доласка до новца за мале бизнисе.

Поповић каже да је у свету, али и код нас, класично прикупљање средстава од донатора (фундрасинг) већ толико на лошем гласу да је, каже, улазак у тај процес довољан разлог за младе да се и не окушају у оснивању иновационог бизниса.

Међутим, ако прикупљање финансија схатите као потрагу за подршком сличних људи, то је охрабрујуће. Управо је то разлог због којег је цроњдфундинг другачији од других инвестиција јер је реч о изградњи поверења и заједничком успеху, објашњава Поповић.

Реч је, каже, о дељењу и емпатији која је “главна ствар која ће у наредним деценијама разликовати људе од робота”.

До сада су кроз crowdfunding платформе у свету остварене инвестиције вредне више дестина милијарди долара, а овој индустрији се предвиђа раст од преко 300 милијарди долара до 2025. године.

Немачка амбасада у Београду понудила је држави помоћ у раду на новим законским решењима из ове области како би и наши прописи били прилагођени савременим светским документима која се тичу финансирања почетног пословања.

Поповић се на конференцији захвалио Немачкој влади као највећем билатералном донатору Србије, између осталог, и кроз Немачку организацију за сарадњу ГИЗ.

Немачки амбасадор у Београду Томас Шиб је поздрављајући присутне на конвенцији рекао да су Србија и Немачка блиски партнери у многим областима те да Немачка подржава Србију на путу ка ЕУ и политички, финансијски и економски. 

Од 2000. године Србији је Немачка доделила 1,8 милијарди евра, рекао је немачки амбасадор те додао да је Немачка највећи финансијски донатор у Србији.

Шиб каже да је за иновативну економију важно да се пронађу алтернативе у финансирању малих и средњих предузећа.

”Crowdfunding” је веома важан за српску владу, младе стартап компаније и младе предузетнике који покушавају да дођу до средстава, што је тешко традиционалним приступом преко банакарског сектора, каже Шиб.

Он је поменуо као пример успешног пројекта предузетништва - пројекат “супербаке” које праве колаче. 

Немачка је спремна да подржи Србију у овој врсти финансирања, истакао је амбасадор и додао да је тај начин финансирања важна подршка бизнису и приватном сектору. 

Шиб је рекао да има много интересантних пројеката урађених кроз ову врсту финасирања, али да је “Crowdfunding“ више од финансирања, то је “гомила” (crowd) креативних идеја.

Обраћајући се на конференцији, државни секретар у Министарству привреде Бранимир Стојановић изнео је податак да је у 2017. години, Србија за финансирање предузетништва кроз crowdfunding привукла 700.000 долара, а у овој години се очекује да та цифра буде 1,2 милиона.

Државни секретар у Министарству образовања Анамарија Вичек навела је важност укључивања грађана са инвалидитетом у иновационе пројекте и оне пројекте који се финансирају кроз crowdfunding јер ће, каже, на тај начин цело друштво имати вишеструку корист.