Самоубиство је водећи узрок превремене смрти млађих од 25 година

Током 2017. године 1.005 особа је на тај начин изгубило живот, а међу њима су скоро 80 одсто мушкараци који су дигли руку на себе. Последњих месеци сведоци смо да све више младих себи одузима животе, а суицид је водећи узрок превремене смрти код млађих од 25 година, наводе из Дома здравља „Нови Сад”. Узроци нису стриктно дефинисани...

- Када се деси трагедија, људи имају потребу да поједноставе зашто се нешто десило, а када је реч о самоубиству, један конкретан разлог ни не постоји - наводи волонтерка Центра за пружање емотивне подршке и превенцију самоубиства „Срце” Катарина Стојановић Костић. - Не убијају се људи само због једног догађаја, али је околина видела само једну ствар, ону која је њима најуочљивија, па не знају која су дубља осећања и дубљи разлози зашто је тој особи било тешко у животу да није видела други излаз.

Како наводи Мира Новаковић Илин из Новосадског хуманитарног центра (НСХЦ), у оквиру којег се налази и Саветовалиште за младе, живимо у друштву у којем су поремећене вредности и идеали, што доводи до судара реалности и високих критеријума који су нам наметнути. То многима ствара нелагоду и страх јер бивају неприхваћени у друштву и одређеном моделу.

- Рецимо, из угла родитеља и околине, подразумева се да свако мора да заврши факултет и има лагодан живот, иде на одморе, излази на добра места. То раније није било толико стриктно - наглашава Новаковић Илин, додајући да је реч о неписаним нормама које се успостављају. - Сви који имају суицидалне мисли, треба да знају да самоубиство није решење и да ће увек у животу имати неке проблеме. Имамо клијенте који нам само причају о проблемима, а не размишљају о њиховом решавању, што је лоше.

У последње време, психолози примећују да је ово све мање табу тема, као и да се све више момака јавља у саветовалишта.

- Млади су све спремнији да говоре о суштинском проблему и слободнији су да кажу да имају суицидалне идеје - наводи сарадница на пројекту НСХЦ-овог Саветовалишта Кристина Шереш. - Окидачи буду конфликти у породици, неразумевање, осећај усамљености и искључености из друштва. Такође, анксиозност и симптоми депресије су и те како присутни. Мислим да им се намећу превелика очекивања, а млади данас, кад заврше факултет, тешко да могу уопште да пронађу посао, а камоли онај у струци.

Позови и спречи самоубиство

Светски дан превенције самоубиства обележава се 10. септембра од 2003. године. Тим поводом, Центар „Срце” ће сутра одржати јавну акцију у Новом Саду, у Гимназијској улици код Градске библиотеке, од 16 до 20 часова. Том приликом ће упознати пролазнике о раду те организације, али и о томе како превентирати суицид.

Центар „Срце” можете контактирати сваког дана од 17 до 23 сата на број 0800/300-303, слањем мејла на vanjaŽcеntarsrcе.org или писањем преко чета на сајту cеntarsrcе.org. Разговор у Саветовалишту за младе НСХЦ-а можете заказати позивом на број 063/694-677 сваког радног дана од 10 до 19 сати или путем мејла savetovaliste.nshcgmail.com.

Свако исти проблем доживљава на другачији начин, другачијим интензитетом. Стога је важно да се зна целокупан контекст, односно како особа види оно што јој се дешава.

- Не постоји објективан критеријум по којем се одлучује да ли је нешто довољан разлог да некоме буде тешко - истиче Стојановић Костић. - Често се људима више ствари скупи, па процене да немају довољно снаге да се изборе са свим тим. Не виде излаз, наду, немају никога ко би могао да им помогне, сматрају да је бесмислено да се боре, желе да прекину мучење,...

Медији имају важну улогу

Докле год је самоубиство табу тема, оно се теже може превентирати. Медији, свакако, имају велику улогу у томе, а вид превенције подразумева и сам начин како се пише о суициду. Када неко себи одузме живот, то не треба да се представља као сензација, наглашава волонтерка „Срца” Катарина Стојановић Костић. Важно је да се пренесу тачни подаци, али не и детаљи који могу да служе као инструкција „како се убити”.

- Не би требало ни да се износе лични подаци особе која се убила, нити њених чланова породице. Медији често набацују кривицу тражећи узроке, а тиме и осуђују - упозорава наша саговорница. - Требало би да известе тако да знамо како можемо да помогнемо, због чега је људима тешко па желе да се убију, да подстакну да се више прича о овој теми.

Данас су мушкарци на удару, упркос еманципацији и борби за равноправност, јер се од „јачег пола” и даље очекује да буде неко ко ће више да привређује и обезбеђује све потрепштине за породицу. Васпитање и друштво довели су до тога да мушка особа нема право да се жали, да њој не може да буде тешко, да није у реду да заплаче и слично. До одређене године би било пожељно да се ожени, а уколико је другачије сексуалне оријентације, разлог је више да није довољно добар за постављене стандарде.

Леа Радловачки