Samoubistvo je vodeći uzrok prevremene smrti mlađih od 25 godina

Tokom 2017. godine 1.005 osoba je na taj način izgubilo život, a među njima su skoro 80 odsto muškaraci koji su digli ruku na sebe. Poslednjih meseci svedoci smo da sve više mladih sebi oduzima živote, a suicid je vodeći uzrok prevremene smrti kod mlađih od 25 godina, navode iz Doma zdravlja „Novi Sad”. Uzroci nisu striktno definisani...

- Kada se desi tragedija, ljudi imaju potrebu da pojednostave zašto se nešto desilo, a kada je reč o samoubistvu, jedan konkretan razlog ni ne postoji - navodi volonterka Centra za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva „Srce” Katarina Stojanović Kostić. - Ne ubijaju se ljudi samo zbog jednog događaja, ali je okolina videla samo jednu stvar, onu koja je njima najuočljivija, pa ne znaju koja su dublja osećanja i dublji razlozi zašto je toj osobi bilo teško u životu da nije videla drugi izlaz.

Kako navodi Mira Novaković Ilin iz Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), u okviru kojeg se nalazi i Savetovalište za mlade, živimo u društvu u kojem su poremećene vrednosti i ideali, što dovodi do sudara realnosti i visokih kriterijuma koji su nam nametnuti. To mnogima stvara nelagodu i strah jer bivaju neprihvaćeni u društvu i određenom modelu.

- Recimo, iz ugla roditelja i okoline, podrazumeva se da svako mora da završi fakultet i ima lagodan život, ide na odmore, izlazi na dobra mesta. To ranije nije bilo toliko striktno - naglašava Novaković Ilin, dodajući da je reč o nepisanim normama koje se uspostavljaju. - Svi koji imaju suicidalne misli, treba da znaju da samoubistvo nije rešenje i da će uvek u životu imati neke probleme. Imamo klijente koji nam samo pričaju o problemima, a ne razmišljaju o njihovom rešavanju, što je loše.

U poslednje vreme, psiholozi primećuju da je ovo sve manje tabu tema, kao i da se sve više momaka javlja u savetovališta.

- Mladi su sve spremniji da govore o suštinskom problemu i slobodniji su da kažu da imaju suicidalne ideje - navodi saradnica na projektu NSHC-ovog Savetovališta Kristina Šereš. - Okidači budu konflikti u porodici, nerazumevanje, osećaj usamljenosti i isključenosti iz društva. Takođe, anksioznost i simptomi depresije su i te kako prisutni. Mislim da im se nameću prevelika očekivanja, a mladi danas, kad završe fakultet, teško da mogu uopšte da pronađu posao, a kamoli onaj u struci.

Pozovi i spreči samoubistvo

Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se 10. septembra od 2003. godine. Tim povodom, Centar „Srce” će sutra održati javnu akciju u Novom Sadu, u Gimnazijskoj ulici kod Gradske biblioteke, od 16 do 20 časova. Tom prilikom će upoznati prolaznike o radu te organizacije, ali i o tome kako preventirati suicid.

Centar „Srce” možete kontaktirati svakog dana od 17 do 23 sata na broj 0800/300-303, slanjem mejla na vanjaŽcentarsrce.org ili pisanjem preko četa na sajtu centarsrce.org. Razgovor u Savetovalištu za mlade NSHC-a možete zakazati pozivom na broj 063/694-677 svakog radnog dana od 10 do 19 sati ili putem mejla savetovaliste.nshcgmail.com.

Svako isti problem doživljava na drugačiji način, drugačijim intenzitetom. Stoga je važno da se zna celokupan kontekst, odnosno kako osoba vidi ono što joj se dešava.

- Ne postoji objektivan kriterijum po kojem se odlučuje da li je nešto dovoljan razlog da nekome bude teško - ističe Stojanović Kostić. - Često se ljudima više stvari skupi, pa procene da nemaju dovoljno snage da se izbore sa svim tim. Ne vide izlaz, nadu, nemaju nikoga ko bi mogao da im pomogne, smatraju da je besmisleno da se bore, žele da prekinu mučenje,...

Mediji imaju važnu ulogu

Dokle god je samoubistvo tabu tema, ono se teže može preventirati. Mediji, svakako, imaju veliku ulogu u tome, a vid prevencije podrazumeva i sam način kako se piše o suicidu. Kada neko sebi oduzme život, to ne treba da se predstavlja kao senzacija, naglašava volonterka „Srca” Katarina Stojanović Kostić. Važno je da se prenesu tačni podaci, ali ne i detalji koji mogu da služe kao instrukcija „kako se ubiti”.

- Ne bi trebalo ni da se iznose lični podaci osobe koja se ubila, niti njenih članova porodice. Mediji često nabacuju krivicu tražeći uzroke, a time i osuđuju - upozorava naša sagovornica. - Trebalo bi da izveste tako da znamo kako možemo da pomognemo, zbog čega je ljudima teško pa žele da se ubiju, da podstaknu da se više priča o ovoj temi.

Danas su muškarci na udaru, uprkos emancipaciji i borbi za ravnopravnost, jer se od „jačeg pola” i dalje očekuje da bude neko ko će više da privređuje i obezbeđuje sve potrepštine za porodicu. Vaspitanje i društvo doveli su do toga da muška osoba nema pravo da se žali, da njoj ne može da bude teško, da nije u redu da zaplače i slično. Do određene godine bi bilo poželjno da se oženi, a ukoliko je drugačije seksualne orijentacije, razlog je više da nije dovoljno dobar za postavljene standarde.

Lea Radlovački