Почео карловачки „Грожђебал”: У славу винара и виноградара

Од раних поподневних часова полако се стварала гужва око главне бине, док су се учесници захуктавали за забаву која тек следи.

Карловачка берба грожђа је настала давних година, не зна се тачно када, а од 1992. године је обновљена и од тада се традиционално обележава, рекли су из организације и додали да се труде да доведу што разноврсније извођаче, а овогодишњи „Грожђебал” обогатили су са четири бине. Главна је резервисана за наступе звезда попут Сергеја Ћетковића, „Фрајли” и „Бајаге и инструктора”, што не умањује број осталих извођача, попут „Друм Н’зеза”, „Квартет плус бенда” ... У програм су укључили и велики број деце из фолклорних група и музичких школа.

Тамбурашка бина одише правим „штимунгом” Сремских Карловаца, а постављена је на неколико метара од чесме „Четири лава”, за коју се везује чувена узречица „Ко није пио тамо, није ни био у Карловцима”. Праву атмосферу јуче су направили тамбурашки састави „Зоруле” и тамбурашки ансамбл „Сава Вукосављев”. Данас свирају тамбурашки састав „Вилењаци” и „Романса”.

– Не долазим редовно на манифестацију, али јако волим Сремске Карловце и прво ми је запало за око је да ове године нема народњака, што ми је изузетно драго јер мислим да се друштво генерално променило због те музике – рекла је Новосађанка Мирјана Костић, која је у пријатном друштву дошла да ужива у овогодишњем музичком програму. – Предивно се осећам јер вечерас свирају „Зоруле” и „Фрајле”, а велики сам љубитељ и „Бајаге и инструкртора”, који наступају сутра. 

Традиционално се на манифестацији представљају винарије са својим производима. Богата понуда привлачи љубитеље божанског нектара са свих страна, те су и посетиоци из Француске желели да пробају шта то Сремски Карловци имају да понуде.

– Већ четврти пут сам овде и из године у годину сам све задовољнији  одзивом људи – рекао је власник винарије „Таталовић” Душан Таталовић. –  Врло су заинтересовани за купиново вино које иначе једино производимо, а дошли смо из села Купини, код Вршца. Тамо имамо наше производне засаде и све што произведемо од купине, заврши у вину.

Винарија „Курјак” се сваке године представи посетиоцима богатом понудом, с обзиром на то да су из Сремских Карловаца, а њихова традиција  живи још од 1850. године.

– Нама је најзначајнији бермет, како црни, тако и бели, и некако су наши људи највише заинтересовани за ту врсту – рекао је Јован Павловић из Винарије „Курјак”. – Странци су, опет, више за домаће аутохтоне сорте, родитељи с децом воле слатко вино, тако да за сваког има по нешто. Посебно бих позвао људе да дођу јер је то јединствена прилика да сад у септембру и октобру пробају сок од грожђа, ширу.

Малишани “путовали” у далеку прошлост

Покрет Горана Војводине већ неколико година организује радионице за најмлађе, те и ове године деца могу учествовати у откривању римске и келтске културе. На јучерашњем дружењу, клинци су учествовали у борбеној арени и прављењу накита.

– Такође смо осмислили „bodypainting”, односно цртамо им ране, опекотине и болести коже какве су имали Римљани, па их шаљем код доктора, који им примењује тадашњи вид медицине, те их на тај начин упознајемо како је некада изгледао живот – рекла је Глорија Јовић из Покрета Горана Војводине, и додала да су за учешће заинтересована деца од пет година па до омладинаца од 25 година. Данас су на програму келтске радионице уз тумачење значења грбова некадашњих породица.

Позориште је први пут у Карловцима, а представе ће бити одржане у Свечаној сали Карловачке гимназије. Данас од 19.30 часова представа је посвећена „полуцрквеној” тематици и представља слике из живота владике Николаја. Сутра је на репертоару трагикомедија „Живот је лото”, после које, како кажу организатори, нико неће остати равнодушан.

Манифестација „Гожђебал” траје још данас и сутра, а вечерас од 21.30 час на главној бини присутне ће забављати група „Фрајле”. За најиздржљивије посетиоце, постављен је и „АС ФМ stеjy”, на којем се пушта електронска музика, те љубитељи јачег звука током три дана могу ђускати уз најбоље di-yеjеvе.

И. Миклоши

Фото: Ф. Бакић