У Сремској Митровици робијају 32 држављана БиХ, 30 из Црне Горе...

Странци који служе казну у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици (једином где робијају странци) нису одвојени од држављана Републике Србије и смештени су у истим павиљонима.

Како „Дневник” сазнаје, у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици најдуже је један држављанин Босне и Херцеговине, и он је у Заводу од 2006. године због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва.

Највиша изречена казна затвора страном држављанину који је тренутно у Заводу је 35 година због почињеног кривичног дела тешког убиства и реч је о држављанину Румуније.

На издржавању казне затвора највише је осуђених држављана Босне и Херцеговине – 32, потом Црне Горе – 30, Албаније – 16, Румуније – 14, колико и оних из Македоније.

Када су у питању кривична дела, предњаче осуђеници за дрогу, чак 77, затим за тешке крађе – 19 и разбојништва – 11.

У Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, од осам страних затвореница које су тренутно ту, две су из Француске, а по једна из Обале Слоноваче, Бугарске, Босне и Херцеговине, Албаније, Швајцарске и Хрватске.

Један од странаца с највишом изреченом казном затвора коју је служио у КПЗ Срермска Митровица је Јон Павел, који је, како „Дневник” сазнаје, пре две године пребачен у Румунију на даље извршење казне.

Подсетимо, Павел је осуђен због убиства Заге Дробњак (74) пре девет година. Како је утврђено обдукцијом, несрећна старица је силована, претучена а затим задављена рукама. Осумњичени Павел је нако хапшења, полицији признао убиство, али и то да је годину пре тог злочина покушао силовање жене која живи у истом крају. Румун је откривен захваљујући информацијама мештана насеља у којем је живела убијена старица. Они су, по откривању злочина, одмах посумњали на њега јер је раније живео у истој улици у којој је живела и Зага Дробњак, а потом се одселио километар даље. 

Откривен је захваљујући отиску ципела на земљи поред ограде старичиног дворишта. Иако је најпре покушао да се извуче, правећи се да не зна српски језик, на крају је признао злочин. Правдао се да је те вечери био пијан, да се не сећа шта је све радио и да једино зна да се наредног јутра пробудио у старичиној кући, поред њеног тела.

Иначе, Јон Павел је у Србију побегао 2004. године, након што је у Румунији за њим расписана Интерполова потерница ради издржавања затворске казне од пет година због покушаја силовања и разбојништва. Од тада је углавном живео у Београду и Панчеву и издржавао се радом на грађевини.      

Д. Николић