Слависти: Вуков Српски рјечник у свом времену и данас
БЕОГРАД: У Вуковој задужбини данас је, у оквиру 16. Међународног конгреса слависта, одржан округли сто "Вуков Српски рјечник у свом времену и данас", поводом 200 година од првог издања Рјечник Вука Стефановића Караџића.
Проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института, који је био модератор округлог стола, каже да Вуков "Рјечник" има изузетан знчај не само за српску културу већ и славистику уопште.
"Тај речник даје слику не само језика већ и живота, јер језик је увек на неки начин и слика стварности поготово што је концепт Вуковог речника такав да обухвата и низ фолклорних примера који ближе објашњавају поједине речи", рекао је Раденковић Танјугу.
Раденковић је оценио да "Српски рјечник" јесте и "дијалектални, јер осликава говор Вука Караџића и мало naddijalеktalan, јер обухвата речи из народне поезије".
Задатак округлог стола био је да се кроз различите погледе на "Српски рјечник", уз десетак реферата, са гостима из Немачке, Белорусије и Русије, он комплетно осветли.
Тако је Габријела Штуберт из Немачке говорила о односу Вука Караџића и немачких интелектуалаца и филолога што осветљава место и контекст у коме је "Рјечник" стваран и на који начин је стваран с обзиром да Вук није био филолог.
Сергеј Запрудски из Белорусије дао је компаративни поглед на однос Вуковог "Рјечника" и белоруског речника Ивана Насовича из 19. века када Белорусија није постојала, већ је тај део територије припадао царској Русији и на тај језик се гледало као на један од западних дијалеката руског језика.
Јекатерина Јакушкина из Русије издвојила је из Вуковог "Рјечника" групу речи, које су ушле у пројекат стварања "Општесловенског лингвистичког атласа" у коме се прати како се поједине заједничке речи распростиру у словенским језицима и народима и како се мења њихово значење.
"То је један од кључних заједничких задатака који се више деценија ради уз објављивање књига", објаснио је Раденковић.
Раденковић каже да је било занимљиво чути и како су британска фолклористика и британски научници прихватали Вука Караџића, па до тога како га Британци називају националистом и чак га упоређују са појединим политичарима савременог доба.
"Испало је као да је Караџић зачео национализам који руши концепт неке слободне Европе. Згодно би било да и наша дипломатија то проучи, јер показује како се британска дипломатија не мења 100 година и некако су увек непријатељски настројени према Србима", запазио је он.