Реконструисан споменик краљу Петру у Бечеју

Судбина је хтела да и споменик у Старом Бечеју, посвећен чика Пери, како су га поданици звали као да им је род рођени, доживи својеврсну голготу. Рушен је, обезглављен, поново постављен, наружен, а сада је доживео својеврсну козметичку обраду.

Јуче је у Бечеју обављена примопредаја санације, сепарације и рестаурације споменика који на посебан начин представља краља Ослободиоца. Наиме, најчешће је Петар Први Ослободилац представљан као коњаник, а у случају бечејског споменика је у стојећем положају. Одмах по формирању Краљевине СХС покренута је иницијатива да се подигне споменик краљу Ослободиоцу на централном градском тргу, али због оскудице у послератним годинама све је пролонгирано, па је споменик подигнут три године после његове смрти и свечано откривен 1. децембра 1924. године.

На Карађорђевом тргу, окренута ка Варошкој кући, стајала је стојећа статуа краља Петра Првог Карађорђевића висине 260 сантиметра исклесана у брачком мермеру, руком младог земунског вајара Милана Недељковића. Постамент је био висине пет метара са мотивима победе српске војске у два балканска и у Великом рату на све четири стране. Годину дана касније подигнута је ограда око споменика, дело локалног каменоресца Каорља Вајгнера.

Споменик – симбол херојства и скромности, од обнове 1991. године често је био на удару хулигана. Лане је Покрајински завод за заштиту споменика културе аплицирао за средства на конкурсу Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања и добио средства у висини 1,5 милион динара за санацију, сепарацију и реконструкцију споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у Бечеју. Пројекат је поверен архитекти Покрајинског завода Јелени Филиповић.

Хортијевци га порушили

Репрезентативни споменик, који је био неизбежан мотив на разгледницама Старог Бечеја, у изворном изгледу остао је само 17 година. Доласком Хортијеве фашистичке војске, споменик је срушен 1941. године, статуа обезглављена, а рељефи с постамента уништени. У прво време је статуа лежала у подруму бечејске гимназије, а знатно после завршетка другог светског рата, смештена је у двориште Градског музеја.

Обезглављени споменик поправљен је 1991. године. Израда нове главе поверена је суботичком вајару Сави Халугину, а постамент су осмислили бечејски стручњаци Александар Саша Ђорђевић, Станко Јањић и Стојан Цоја Субаков. Ново освећење и откривање обављено је после 67 година, али на локацији стотинак метара источно од првобитне.

„Моја идеја као пројектанта била је да, условно речено, отворимо споменик, да се дозволи седење на постаменту и ужива у околини споменика, коју ће у периоду пред нама уредити локална самоуправа. Управо из тог разлога нисмо поставили ограду у виду стубова с ланцима, јер из искуства знамо да су, постављени на таквом месту и од таквог материјала, врло склони уништавању, а тиме се уништавају и подложне плоче. Након спровођења јавне набавке, за извођача радова изабрана је фирма „АМТ Униагент” из Футога. Уклоњене су површинске наслаге од атмосферских наноса, споменик је очишћен, попуњене су неке мање пукотине, али нису надограђени елементи који недостају, јер су подложни новој деградацији“, појаснила је Јелена Филиповић.

Постамент је потпуно третиран уклањањем постојећих и уградњом нових мермерних плоча са стабилизацијом подлоге, која је рађена у систему ливења бетоном. Уклоњене су напукле и оштећене плоче доње подлоге постамента, а оне у добром стању су очишћене и импрегниране као и споменик и мермерне оплате, рекла нам је приликом примопредаје споменика архитекта Јелена Филиповић.

Колико је извођач радова поклонио пажњу повереном му задатку, потврђује чињеница да је каменополагачке радове на споменику од брачког мермера поверио Стевану Зелићу, који је каменорезачки занат изучио, управо, на Брачу.

Сада је на потезу локална самоуправа. Првенствено је потребно поставити два рефлектора, због естетских разлога, али и безбедности у ноћним сатима. Уредиће се и зелена површина око споменика, а ако се постави и видео-надзор, споменик чика Пери ће, најзад, бити безбедан и радо посећена дестинација.

Властимир Јанков