Вилмош Заварко: Усамљен на врху са 13 светских титула

Дода ли се томе да је на такмичењу у Клужу одбранио два злата с prеthodnog светског шампионата у Новиграду, што опет никоме није пошло за руком, онда је то други разлог за дивљење. Међутим, највећи разлог што је Вилмош Заварко, иако има тек 30 година, постао куглашка легенда лежи у чињеници да је освојио чак 13 наслова светских првака, чиме је, такође заслуженим легендама, својевременим шампионима Мађару Чањиу и Немцу Шварцу одмакао за четири злата и потиснуо их у други план.

- У Клужу сам остварио максималан учинак. Учествовао сам у три, од укупно четири дисциплине, појединачно класик, појединачно спринт и појединачно за комбинацију, и у све три био најбољи. Четврте дисциплине, микс, сам се одрекао још 2008. године. Био сам светски првак у пару са Зорицом Бараћ на такмичењу у Бањалуци, али ми микс није занимљив, јер не могу да имам жељени ритам бацања, пошто морам да чекам да баца партнерка, па кад ми селектор Милош Поњевић на такмичењу понуди, ја кажем да неко други баца у миксу-  каже најбољи куглаш света  Вилмош Заварко.

Статистика некада зна да превари, али код Вилике је све јасно. До сада је освојио укупно 37 медаља са светских првенстава и купова, од којих чак 24 златног сјаја, 14 у сениорској, осам у јуниорској и два у кадетској конкуренцији. У колекцији има и седам сребрних медаља, шест сениорских и једну јуниорску, као и шест бронзаних, пет у сениорском и једну у јуниорском узрасту. Оне са разних других турнира светских размера и не броји. А доћи ће ред и на то, јер се пре два месеца уселио у нову спратну кућу, укупне површине 280 метара квадратних, па ће се наћи места и за трофејну собу, када ће се читава спортска ризница инвентарисати, како би сваки трофеј добио заслужено место.

- Заиста је много медаља, пехара и признања друге врсте. Често ме питају која медаља ми је најдража. Тешко ми је да се одлучим... Три освојене на минулом Светском појединачном шампионату у Клужу су, свакако, у тој групи, јер то до сада нико није освојио. Медаља са Светског купа 2017. године у Штраубу ми је, такође, драга, јер се до последњег бацања није знало да ли ћу освојити злато. Пре последњег чишћења имао сам заостатак од 25 чуњева, а на крају сам победио са два више

Није чудо што га многи зову „куглашки Меси“, што су га због порекла из Србије упоређивали са Новаком Ђоковићем, а он већ девет година мирно седи на трону обе ранг листе најуспешнијих куглаша света, апсолутној и за гран при турнире. То ниједном спортисти света није пошло за руком или ногом. Његов је пех што куглање није олимпијски спорт. А због чега није, имајујући у виду традицију и конкуренцију, знају само чланови Олимпијског комитета.

Да је Вилика заиста куглашки ванземаљац потврђују подаци да је први на свету успео да сруши 700 чуњева још 2007. године на Светском првенству у немачком граду Детенхајму. Две године касније на истом месту постао је светски рекордер са оборених 728 дрва. Пет година касније тај рекорд је оборио Мађар Тамаш Киш, који је срушио 734 чуња. У међувремену је Заварко једини прешао границу од 750 чуњева. Оборио је 755 дрва на гран при турниру у Подбрезови (186, 184, 193, 192) и поправио ранији лични рекорд од 744, али се светски рекорди признају само ако су остварени на светским првенствима. 

- Селектор у репрезентацији Србије и тренер у Железарни из Подбрезове Милош Поњовић ми је ових дана у разговору рекао да је прикупио све моје резултате од 2009. године, кад ме је увео у сениорску селекцију, са већих турнира и дошао је до податка да сам 76 пута прешао коту 700. Додамо ли мање турнире и период две године раније, када сам први пут прешао магичну бројку 700, стиже се до податка да сам између 90 и 100 пута обарао 700 и више чујева. Толико пута нису успели сви куглаши заједно, а предпоставља се да их је педесетак успело да се радује резултату преко 700 оборених чуњева-  поносан је на податак за Риплија најтрофејнији спортиста свих времена из највећег града крај нашег парчета Тисе Вилмош Заварко.

Ваља приметити да је Вилика, као и његов млађи брат Чаба члан златне јуниорске репрезентације Србије, куглашке гене наследио од мајке Јулијане и оца Гезе. Почео је у бечејском Универзалу, био члан бачкоградиштанске Војводине, а у лето 2006. године преселио се у суседну Мађарску, где се три године калио у изузетно јакој лигашкој конкуренцији. Последњих десет година је члан Железарне из словачког града Подбрезова. Свакодневно стижу позиви богатих немачких клубова, али њему је добро у друштву тренера Милоша Поњевића и репрезентативног колеге Данијела Тепше у словачкој Железарни.

- Релативно сам близо куће и раздаљину од око 500 километара превалим за пет-шест сати. Од како сам се уселио у нову кућу, има ко да ме чека, пошто се уселила и девојка Тимеа, а набавио сам и кућепазитеља младог чоколадног лабрадора. Јутарњи тренинг обавим трчећи осам до десет километара на долми крај Тисе у мом Бечеју, по подне скокнем до куглане у Бачкој Тополи и одрадим куглашки део тренинга. Тако до четвртка, кад Тепша и ја путујемо у Подбрезову, тамо одрадимо тренинг, затим утаикмицу, и назад у Србију. За сада све фунционише како треба и шему не мењам – каже изузетан саговорник и још бољи, ма најбољи куглаш света Вилмош Заварко.

Властимир Јанков