Vilmoš Zavarko: Usamljen na vrhu sa 13 svetskih titula
Tri zlata na jednom Svetskom prvenstvu niko do sada nije osvojio, te je razumljivo što se ime Bečejca Vilmoša Zavarka, člana slovačkog kluba Železarna iz Podbrezove, našlo na stupcima sportske štampe širom planete.
Doda li se tome da je na takmičenju u Klužu odbranio dva zlata s prethodnog svetskog šampionata u Novigradu, što opet nikome nije pošlo za rukom, onda je to drugi razlog za divljenje. Međutim, najveći razlog što je Vilmoš Zavarko, iako ima tek 30 godina, postao kuglaška legenda leži u činjenici da je osvojio čak 13 naslova svetskih prvaka, čime je, takođe zasluženim legendama, svojevremenim šampionima Mađaru Čanjiu i Nemcu Švarcu odmakao za četiri zlata i potisnuo ih u drugi plan.
- U Klužu sam ostvario maksimalan učinak. Učestvovao sam u tri, od ukupno četiri discipline, pojedinačno klasik, pojedinačno sprint i pojedinačno za kombinaciju, i u sve tri bio najbolji. Četvrte discipline, miks, sam se odrekao još 2008. godine. Bio sam svetski prvak u paru sa Zoricom Barać na takmičenju u Banjaluci, ali mi miks nije zanimljiv, jer ne mogu da imam željeni ritam bacanja, pošto moram da čekam da baca partnerka, pa kad mi selektor Miloš Ponjević na takmičenju ponudi, ja kažem da neko drugi baca u miksu- kaže najbolji kuglaš sveta Vilmoš Zavarko.
Statistika nekada zna da prevari, ali kod Vilike je sve jasno. Do sada je osvojio ukupno 37 medalja sa svetskih prvenstava i kupova, od kojih čak 24 zlatnog sjaja, 14 u seniorskoj, osam u juniorskoj i dva u kadetskoj konkurenciji. U kolekciji ima i sedam srebrnih medalja, šest seniorskih i jednu juniorsku, kao i šest bronzanih, pet u seniorskom i jednu u juniorskom uzrastu. One sa raznih drugih turnira svetskih razmera i ne broji. A doći će red i na to, jer se pre dva meseca uselio u novu spratnu kuću, ukupne površine 280 metara kvadratnih, pa će se naći mesta i za trofejnu sobu, kada će se čitava sportska riznica inventarisati, kako bi svaki trofej dobio zasluženo mesto.
- Zaista je mnogo medalja, pehara i priznanja druge vrste. Često me pitaju koja medalja mi je najdraža. Teško mi je da se odlučim... Tri osvojene na minulom Svetskom pojedinačnom šampionatu u Klužu su, svakako, u toj grupi, jer to do sada niko nije osvojio. Medalja sa Svetskog kupa 2017. godine u Štraubu mi je, takođe, draga, jer se do poslednjeg bacanja nije znalo da li ću osvojiti zlato. Pre poslednjeg čišćenja imao sam zaostatak od 25 čunjeva, a na kraju sam pobedio sa dva više
Nije čudo što ga mnogi zovu „kuglaški Mesi“, što su ga zbog porekla iz Srbije upoređivali sa Novakom Đokovićem, a on već devet godina mirno sedi na tronu obe rang liste najuspešnijih kuglaša sveta, apsolutnoj i za gran pri turnire. To nijednom sportisti sveta nije pošlo za rukom ili nogom. Njegov je peh što kuglanje nije olimpijski sport. A zbog čega nije, imajujući u vidu tradiciju i konkurenciju, znaju samo članovi Olimpijskog komiteta.
Da je Vilika zaista kuglaški vanzemaljac potvrđuju podaci da je prvi na svetu uspeo da sruši 700 čunjeva još 2007. godine na Svetskom prvenstvu u nemačkom gradu Detenhajmu. Dve godine kasnije na istom mestu postao je svetski rekorder sa oborenih 728 drva. Pet godina kasnije taj rekord je oborio Mađar Tamaš Kiš, koji je srušio 734 čunja. U međuvremenu je Zavarko jedini prešao granicu od 750 čunjeva. Oborio je 755 drva na gran pri turniru u Podbrezovi (186, 184, 193, 192) i popravio raniji lični rekord od 744, ali se svetski rekordi priznaju samo ako su ostvareni na svetskim prvenstvima.
- Selektor u reprezentaciji Srbije i trener u Železarni iz Podbrezove Miloš Ponjović mi je ovih dana u razgovoru rekao da je prikupio sve moje rezultate od 2009. godine, kad me je uveo u seniorsku selekciju, sa većih turnira i došao je do podatka da sam 76 puta prešao kotu 700. Dodamo li manje turnire i period dve godine ranije, kada sam prvi put prešao magičnu brojku 700, stiže se do podatka da sam između 90 i 100 puta obarao 700 i više čujeva. Toliko puta nisu uspeli svi kuglaši zajedno, a predpostavlja se da ih je pedesetak uspelo da se raduje rezultatu preko 700 oborenih čunjeva- ponosan je na podatak za Riplija najtrofejniji sportista svih vremena iz najvećeg grada kraj našeg parčeta Tise Vilmoš Zavarko.
Valja primetiti da je Vilika, kao i njegov mlađi brat Čaba član zlatne juniorske reprezentacije Srbije, kuglaške gene nasledio od majke Julijane i oca Geze. Počeo je u bečejskom Univerzalu, bio član bačkogradištanske Vojvodine, a u leto 2006. godine preselio se u susednu Mađarsku, gde se tri godine kalio u izuzetno jakoj ligaškoj konkurenciji. Poslednjih deset godina je član Železarne iz slovačkog grada Podbrezova. Svakodnevno stižu pozivi bogatih nemačkih klubova, ali njemu je dobro u društvu trenera Miloša Ponjevića i reprezentativnog kolege Danijela Tepše u slovačkoj Železarni.
- Relativno sam blizo kuće i razdaljinu od oko 500 kilometara prevalim za pet-šest sati. Od kako sam se uselio u novu kuću, ima ko da me čeka, pošto se uselila i devojka Timea, a nabavio sam i kućepazitelja mladog čokoladnog labradora. Jutarnji trening obavim trčeći osam do deset kilometara na dolmi kraj Tise u mom Bečeju, po podne skoknem do kuglane u Bačkoj Topoli i odradim kuglaški deo treninga. Tako do četvrtka, kad Tepša i ja putujemo u Podbrezovu, tamo odradimo trening, zatim utaikmicu, i nazad u Srbiju. Za sada sve funcioniše kako treba i šemu ne menjam – kaže izuzetan sagovornik i još bolji, ma najbolji kuglaš sveta Vilmoš Zavarko.
Vlastimir Jankov
